Холандија ће изручити Бараћа Хрватској, Линта негодује

Миодраг Линта је у писаној изјави за јавност навео да тражи од Министарства правде Србије да упути најоштрији протест Холандији због изручења Бараћа и затражи од Хрватске да му се омогући обнова судског поступка у Србији.

Линта наводи да је Жупанијски суд у Госпићу "у монтираном судском процесу" у одсуству осудио Бараћа на 15 година затвора.

"Милорад Бараћ и његова породица су прошли и пролазе кроз праву голготу. Трагична је чињеница да је Милорад Бараћ доживео мождани удар када су му холандске власти одредиле притвор и од кога се још опоравља", навео је Линта.

Он је додао да хрватски суд "није уважио чињеницу да Бараћ није починио ратни злочин" јер је отишао у Холандију априла 1991. године, а наводни злочин против хрватских цивила, како је нагласио, десио се октобра 1991. године.

"Политика застрашивања крајишких Срба" 

Линта сматра да је случај Милорада Бараћа један од многобројних доказа да Хрватска, како каже, води политику застрашивања крајишких Срба с циљем цементирања етничког чишћења и оправдања лажног мита о тзв. Домовинском рату као праведном и ослободилачком рату.

"Због тога Хрватска против протераних Срба и других припадника ЈНА и војске и полиције РСК константно покреће истраге, подиже оптужнице и доноси пресуде у одсуству без конкретних доказа о њиховој кривици. За проусташку Хрватску сваки припадник ЈНА и војске и полиције РСК је агресор и ратни злочинац", навео је Линта.

Полицијски службеници предали су јуче затвору у Загребу холандског држављанина Милорада Бараћа, који је изручен Хрватској из Холандије због ратног злочина на подручју Госпића 1991, за шта је пресудом госпићког Жупанијског суда осуђен на 15 година затвора.

Бараћ, за којег је полиција саопштила само инцијале, предат је Хрватској из Амстердама на основу расписаног Европског налога за хапшење Жупанијског суда у Карловцу из 2017. због почињења дела ратног злочина против цивилног становништва.

Пресудом Жупанијског суда у Госпићу 1994. Бараћ је у одсуству проглашен кривим што је 1991. у Широкој Кули, како се наводи, "као припадник четничких формација и милиције тзв. САО Крајине" из аутоматског наоружања пуцао по цивилним објектима, ограничавао кретање цивилном становништву, као и да је запаљивом тромблонском мином запалио кућу у подруму Дане Орешковића у којој су се налазили цивили.