Катедрале које су гореле

Десетине европских катедрала је кроз историју горело – док су неке била само оштећене, друге су биле уништене до темеља. На истим местима грађене су цркве које су данас туристичке атракције. Ово су само неке од катедрала које историја није штедела.

На Ладгејт Хилу, највишој тачки Лондона, од 604. године налази се катедрала. Међутим, Катедрала Светог Павла која се данас тамо налази изграђена је у 17. веку и четврта је катедрала која је саграђена на овом месту.

Од 1135. године до Великог пожара 1666. који је разорио Лондон ту се налазила истоимена катедрала.

Данашња катедрала је висока 365 стопа – по једна стопа за сваки дан године.

У Уједињеном Краљевству пожари нису штедели ни цркве у Њукаслу, Шефилду, Кантерберију, Ковентрију. 

Кроз бурну историју прошла је и Катедрала Светог Мартина у холандском Утрехту. Фрањевци су је подигли око 630. године, али су је Нормани уништили у деветом веку.

Изнова и изнова је била подизана због бројних пожара, да би коначно као романескна црква била освештана 1023. године.

Велику штету њој, као и остатку Утрехта, нанео је пожар који је избио 1253. године. Све до 16. века рађена је реконструкција у готичком стилу.

За данашњи изглед Катедрале Светог Мартина одговорна је снажна олуја 1674. године услед које се урушио централни брод цркве, који никада није обновљен.

Најболнија је историја француских катедрала. Пожари су захватили цркве у Руану, Стразбуру Нанту, Мецу, Дижону, Амјену. Није био поштеђен ни Нотр-Дам у Ремсу.

У овој чувеној катедрали источно од Париза крунисано је 25 француских краљева. На њеном месту је и раније постојала црква која је изгорела у пожару 1210. године.

Око осамдесет година, од 1211, трајали су главни радови на овој катедрали која заузима површину од 6.650 метара квадратних. Пожар ју је захватио у 15. веку, када је уништен централни торањ.

У Првом светском рату гранатирала ју је немачка војска, због чега је избио пожар у северној кули. Комплетно је рестаурирана у периоду од 1918. до 1937. године.

Ова богомоља је један од првих споменика регистрованих у Унесковом списку светске баштине.

Током изградње готичке Базилике Санта Марија дел Мар у Барселони 1379. избио је пожар у којем је велики део радова уништен. Ипак, градња је настављена и она је освештана у 14. веку. Када је 1428. године Каталонију погодио земљотрес, велика штета нанета је и овој базилици, али то није било ништа у поређењу са оним што ју је тек чекало.

Током Шпанског грађанског рата 1936. године ова базилика је горела 11 дана. Уништени су барокни олтар, иконе и документа великог историјског значаја. Међутим, очувани су зидови, стубови и неки од витража.

Берлин, Дрезден, Либек, Келн – неки су од немачких градова у којима је пожар захватио истоимене катедрале. 

Градња велелепне Келнске катедрале почела је 1248 и трајала је више од шест векова. Једна је од највећих и највиших светских катедрала, са торњевима високим 157 метара.

Келн је сравњен у савезничком бомбардовању у Другом светском рату, али је катедрала успела да се одржи, иако са великим оштећењима. Била је погођена са више од 80 бомби, срушени су сводови главног брода и северни делови бочних бродова.  

Келнска катедрала је, иначе, најпосећенија немачка атракција.