Врата Украјине широм отворена – да ли је безбедно ући

Неки би рекли да је козачка храброст потребна да бисте се упутили у туристичко разгледање земље у којој, иако спорадично, одјекују пуцњи. То не важи и за Нину Бошковић, младу Црногорку која је оберучке прихватила позив колега из Украјине да буде њихова гошћа.

Богат фолклор, срдачни домаћини, жестока медовуха, спортисти попут браће Кличко – за њу су једина асоцијација на ову земљу.

"Нисам имала никаву бојазан. Знала сам да нам је рута таква да искључује источни део земље. О другим, непредвиђеним околностима којих може бити било где, нисам размишљала", каже ова новинарка, иако признаје да су неки њој блиски људи били забринути због овог пута.

Са питањем да ли је безбедно не размишљати о безбедности када идете у Украјину, на пут је кренула екипа РТС-а.

За Украјину смо летели преко Минхена и Варшаве, а на сваком аеродрому, укључујући и београдски, сумњичаво су нас питали зашто путујемо за Кијев.

То додуше није неуобичајено питање ни за друге дестинације, за разлику од детаљног претреса "од главе до пете", који смо морали да прођемо у Варшави.

Још детаљније безбедносне контроле затекле су нас на аеродрому у Кијеву, где од улаза у зграду до укрцавања на авион пролазите најмање две темељне провере, укључујући скенере.

Домаћини су знали да овакав "дочек" може да заплаши госте, те су се потрудили да нас увере да је њихова земља не само безбедна за странце већ и да је, у условима појачаних тензија на релацији Кијев–Москва, способна да обезбеди нормалан живот својим грађанима.

Одвели су нас директно на војни полигон, где су се похвалили војном спремношћу која је, како кажу, на нивоу НАТО-а. То су потврдили и НАТО команданти, који обучавају домаћу војску у касарнама широм Украјине.

Тада нам је било јасно и зашто је хотел у којем смо одсели био крцат америчким и британским војницима. Сазнали смо да су ту били због обуке. Али само неискрени могу рећи да вам доручак неће пресести када схватите да сте се пробудили у хотелу на обронцима града, окружени НАТО трупама.

Прва помисао јесте да је то у овој земљи вероватно нормално и да ће војске вероватно бити на сваком кораку.

Међутим, та теза је оповргнута чим смо крочили на улицу престонице.

Нећете видети наоружане људе на улици, нити војнике, нити било шта што би могло да вам сигнализира да се врло лако можете наћи у опасности. Напротив.

Без икаквих непријатности обишли смо најважније знaменитости Кијева, који се поноси широким трговима и прелепим црквама.

У кафићима, парковима, музејима атмосфера се ни по чему не разликује од атмосфере у неким другим европским градовима. На најпопуларнијим туристичким тачкама, као што су Трг Мајдан, "севају" селфији, а сувенирнице и продавнице чоколаде "Рошен" (чији је власник актуелни председник Петро Порошенко) врве од купаца.

Свуда смо наишли на широк осмех локалаца, који се пријатно обрадују када чују да долазите из Србије. На обострано изненађење, успели смо и фино да се споразумемо – иако је свако говорио на свом језику.

На нишану козачке пушке

Не желећи да се слика Украјине сведе на извештаје светских медија о рату и жртвама, Украјинци су се потрудили да нам своју земљу прикажу у много лепшем светлу.

А материјала су имали напретек, будући да огромно историјско и културно богатство лежи у овој источноевропској земљи, која се простире на више од 600.000 квадратних метара (што је као шест Србија).

На месту где је у деветом веку настала прва источнословенска држава, подигли су реплику древне Кијевске кнежевине (код нас познате као Кијевска Русија, док Украјинци инсистирају на називу Кијевска Рус).

У комплексу ће вас дочекати погачом и сољу, одвешће вас у време када су на овим просторима живели викинзи, показаће вам како су изгледале древне коњичке игре и испричати како су захваљујући кнезу Владимиру у десетом веку примили хришћанство од Византије.

Из места Копачи, уз топлу препоруку локалаца кренули смо у кружни обилазак земље.

На том путу нашло се и најпознатије острво Дњепра, херојска Хортица, у којој је оживљен дом Запорошких козака.

Туристи који овде дођу морају да прођу козачке испите, који, између осталог, подразумевају да стојите мирно док млади козаци из пушке циљају купус на вашој глави.

Додуше, после тога ће вас почастити дрвеном криглом пива и сертификатом којим можете доказати да сте храбри као козак или козачка.

Са тим папиром, заслужено се можете спустити на југ, до дугих пешчаних плажа на обали Црног мора, одакле заокретом ка западу стижете до бајковитих предела у којима се један за другим нижу замкови из времена када су овим крајем управљали пољски краљеви.

Средњовековни дух који је Украјина успешно сачувала вратиће у детињство све оне који су на спавање одлазили уз украјинске бајке, књиге са црним корицама које су се деведесетих година продавале у робним кућама широм Југославије.

Шетња кроз замак са духовима

Много је труда уложено да се од богате и шаролике историје направи права туристичка атракција. Међутим, не само да странци нису чули за то, већ ни Украјинци нису довољно упознати с тим шта све могу доживети у својој земљи.

Тако, у дворцу Радомишил, који је данас дом импозантне колекције словенских кућних икона, можете својим рукама направити парче папира на технологији која је сачувана још из 17. века.

Можете се отиснути на путовање кроз векове и ноћну шетњу с духовима у замку Дубно, или пак отићи на кратку обуку из грнчарства и испробавати хаљине средњовековних принцеза у чаробном каменом граду Камјанец Подиљски.

Савет је да се предах од тумарања замковима направи у средишту западне Украјине, културном центру, граду Лвиву (Украјинци инсистирају да се не користи руски назив овог града – Лавов).

Ту ће вас ноћна стража спровести кроз историјски део града и упознати са његовим богатим културно-уметничким садржајем.

Једна од најпознатијих манифестација је фестивал опере због којег се у новембру бројне јавне личности сјате у овај град (Ми смо тамо затекли прву даму Марину Порошенко, која је присуствовала отварању фестивала опером "Мадам Батерфлај").

Овде је велики акценат стављен на гастро туризам.

Зато треба искористити прилику и пробати бројне националне специјалитете – варенки (пуњено па кувано тесто у облику мини-панцерота), боршч (традиционална чорба од цвекле), вариво са телећим месом, и сочан говеђи језик.

И све то ни мање ни више него у партизанским катакомбама – кријивкама, где се скривала украјинска герила.

И од одласка у ресторан Украјинци су направили спектакл. Тако ћете пре уласка у кријивку морати да прођете униформисану стражу. Улаз није могућ уколико на поздрав "Слава Украјини" не одговорите са "Геројма слава" (Слава херојима).

Богату понуду домаћих пића такође не треба заобићи, будући да ће домаћини пред вас изнети све што имају – разне врсте вотке, популарну медовуху (вотка са медом), зелени ликер од аниса, као и локални понос "пијану вишњу".

Туристи се ипак разбежали 

Ако се сагледа целокупна туристичка понуда ове бивше совјетске земље, јасно је да се на њој вредно ради. То потврђује и податак да је од 2007. до 2014. године константно бележен пораст броја туриста.

Преокрет долази кобне 2014. када је из Кијева и других већих градова у свет отишла страшна слика сукоба, жртава, а затим и ратни извештаји са истока земље. Број туриста је од тада преполовљен.

"Истраживања су показала да је слика Украјине у свету претежно негативна – рат, корупција, недостатак стабилности", рекао је за РТС државни секретар у Министарству информационе политике Артем Биденко.

Свесне да по том питању нешто морају да ураде, украјинске власти осмислиле су јединствени бренд "Ukraine NOW" (Украјина сада), како би у свет послали другачију слику и своју земљу представили као незаобилазну европску дестинацију.

"Странци који су посетили Украјину били су запањени оним што су видели, наиме ведру, пријатељску и сигурну земљу. И важно је да Украјина буде тако и приказана, као земља нових могућности и свеже енергије, као земља чији грађани највише цене слободу и спремни су да се за то и боре. То је оно што је Украјина", каже државни секретар.

Тако је и промовишу – организовањем Дана украјинског филма у Лондону, Њујорку, Торонту, Лисабону; спотовима на светским телевијским мрежама попут Си-Ен-Ена и Јуроњуза; промо-караванима у којима се, попут оних у Берлину, Прагу и Варшави, пролазници преко виртуелних наочара воде у украјинске пределе.

"Украјина има богато историјско и културно наслеђе. Само у Лвиву има пет места под заштитом Унеска. Имамо десетинe замкова, развијени медицински туризам, гастро туризам, хајкинг. Имамо хотеле од јефтиних до луксузних који нуде различите третмане, нарочито у региону Карпата, који су у рангу аустријских, али су и јефтинији и приступачнији туристима из источне Европе", наводи Наталија Табака из Градске управе Лвива.

То потврђује и статистика, пошто су најбројнији туристи из Молдавије, Белорусије, Русије, Пољске, затим Мађарске.

Компас за безбедност

Иако се од 2016. бележи благи пораст оних који посећују Украјину, то није ни близу броју странаца које Украјина жели да привуче. Томе доприноси и упозорење многих држава, које својим грађанима који путују у Украјину саветују додатни опрез, избегавање јавних скупова, демонстрација и других масовних окупљања.

С друге стране, украјинске власти поручују да разлога за бригу нема.

"Омогућавамо им максималну подршку на било ком месту када су у Украјини – од аеродрома до места где ће боравити и интересантних локација. Осим тога, они и сами виде да је Украјина безбедна, овде нема наоружаних људи на улицама, овде влада јавни мир, семафори раде, људи шетају своје псе, итд. Тако да Украјина подсећа на типичну европску земљу, упркос томе што је у страним медијима предмет непрестане пропаганде од стране агресора", каже државни секретар.

Није пропаганда већ чињеница да се на истоку Украјине и даље ратује. Управо за те области, регион Донбаса, Министарство спољних послова Србије саветује максималну опрезност.

"Безбедносна ситуација у Кијеву и градовима у западном делу Украјине je у начелу стабилна, уз повремено одржавање спорадичних протеста. Не препоручује се путовање у поједине источне делове Украјине (регион Донбас), који је захваћен оружаним сукобима. Нашим грађанима који се налазе у наведеним подручјима сугерише се да, у циљу личне безбедности, максимално појачају мере опреза, услед веома нестабилне безбедносне ситуације", упозорава српски МСП.

А, према званичној статистици, у Украјини су 2017. године боравиле 36.542 особе из Србије. Највећи део њих ишао је у приватну посету, чак 29.343 госта, док је само због туризма ишло 26 особа.

Да ли се очекује да тај број буде већи, пробали смо да сазнамо у националној авио-компанији, која од јуна уводи нови лет за Кијев. Одговор од "Ер Србије", међутим, нисмо добили.

Ипак, не треба сумњати да би овај лет могао да привуче и путнике из, на пример, Црне Горе, БиХ, Хрватске, Македоније – будући да ниједна од ових земаља нема директан лет за Кијев.

Тако би Нина, уместо да лети преко Рима, следећи пут могла из Београда да иде у Украјину.

А Украјина је такав утисак на њу оставила да ће, по свему судећи, ићи опет.

"Имам осећај као да је нешто остало недоречено. Није реч о класичном путовању где видите најбоље и најатрактивније у одређеном граду, држави. Прешли смо километре, од силног Дњепра па скоро до границе са Пољском. Све што сам успела да обиђем за то релативно кратко време, од модерних, урбаних делова града, преко историјом и традицијом протканих места, до сурових, помало запуштених крајева, изазвало је судар неких различитих емоција. Импресије су јаке, такве да би ме подстакле да одем опет, можда на иста места и свакако на нова", каже Нина.

И утисак наше екипе био би исти – прошли смо кроз разне крајеве, па и скроз забачена села и места у којима скоро да нико и не живи, а остао је осећај као да је још много тога требало да обиђемо. О размени ватре на истоку земље нисмо имали разлога да размишљамо, јер никаквих инцидената на нашем путешествију није било.

Међутим, горак укус дошао је три дана након повратка у Београд, када је избио нови инцидент у Керчком мореузу, због чега је додатно заоштрен сукоб између Украјине и Русије  и у десет региона уведено једномесечно ратно стање.

У светским медијима поново је била слика десничара испред зграде парламента у Кијеву, дим бакљи и запаљених гума, масовни протести и блокирање руске амбасаде.

Зато се чини да је пред украјинским властима, које су се намерачили на европске туристе, дуг и тежак пут да лепоте Украјине изолују од актуелне политичке ситуације.

Статистика показује да неописива срдачност народа, несвакидашњи перформанси и цене ниже од европских нису довољни. Само због туризма у Украјину иде мали број странаца, а домаћих туриста је око 12 пута више него страних.

Иако богата, туристичка понуда Украјине за сада је, изгледа, најзанимљивија комшијама из Белорусије. Можда зато што они боље знају шта се дешава у њиховом комшилуку, него што то могу претпоставити Немци, Холанђани, Балканци.