Немци неће војно да бране Американце од Руса

Прославу 70. годишњице од потписивања Вашингтонског споразума, којим је створена Северноатлантска алијанса (НАТО), дефинитивно су обележиле тензије између Сједињених Америчких Држава, с једне стране, и Немачке и Турске, с друге стране.

На удару најјаче економске и војне снаге нашла се Турска, због своје жеље да од Руса купи ракетни одбрамбени систем С-400, и Немачка због премалог издавања на одбрану и неодустајања од пројекта изградње гасовода "Северни ток 2".

Иако је на прослави годишњице у Вашингтону истицано како је за НАТО Кина знатно већи изазов од Русије, заправо, главни узрок љутње Доналда Трампа и његове администрације је то што Берлин и Анкара неће да се одрекну економске сарадње са Москвом, па ни кад им због тога припрети Америка.

Испоставља се да су две државе на чијим територијама су америчко оружје и војници били деценијама главни аргумент НАТО-а у одбрани Европе од совјетског утицаја постале непослушне.

Штавише, најновије истраживање јавног мњења у државама чланицама Алијансе, објављено баш на њен 70. рођендан, показало је многе шокантне резултате. Први пут се у редовним анкетама о ставовима грађана унутар водећих чланица НАТО-а показало да је у Немачкој више оних који нису вољни од оних који су вољни да бране САД ако буду нападнуте од Русије.

Немци би радије бранили Хрвате него Американце 

У анкети агенције "Ју-Гов", немачки испитаници већински су (58 одсто) за то да се Немачка држи обавезе да брани савезнике унутар НАТО-а уколико су нападнути.

Али, када су упитани да ли би Немачка требало да буде вољна да искористи војне снаге ако би Русија напала САД, већина Немаца (43 одсто) каже не, а тек нешто мање од трећине (31 одсто) каже да.

Сличан негативан став према обавези да се ратује против Руса у одбрану Американаца бележи се у Финској (64 одсто) и Шведској (40 одсто), али не и у Француској, Великој Британији, Данској и Норвешкој.

Испоставља се да би Немци од Руса радије бранили Французе (55 одсто), Швеђане (52 одсто), Финце (50 одсто), Грке (45 одсто), Британце (43 одсто), Пољаке (42 одсто), Летонце (39 одсто) и Хрвате (38 одсто).

Осим САД, међу савезницима у НАТО-у, Немци нису толико вољни да од руског напада бране ни Турску и Румунију. Па је тако чак 61 одсто против, а тек 14 одсто за учешће немачких снага у одбрани Турске, док је 39 одсто против, а 32 одсто за то да Немачка војно помогне у одбрани Румуније.

Немци немају воље ни да војно против Русије стану у одбрану Украјине, па је тек 22 одсто испитаника за ту опцију, 47 одсто против. Слични већински негативни ставови према одбрани Турске, Румуније и Украјине од евентуалног напада Русије бележе се и у резултатима анкете међу грађанима Француске.

Паре НАТО кваре 

Многи се питају шта заправо Немачка жели од НАТО-а. Суштински, немачка одбрамбена политика и однос према НАТО-у можда је најбоље сажет у јучерашњој објави немачког Министарства спољних послова на Твитеру: "Немачка у потпуности подржава НАТО. Ми ћемо се држати својих обавеза. Стварна солидарност се мери у смислу посвећености, а не у еврима".

Другим речима, Немци желе да учествују у овом систему колективне одбране, али да се њихов допринос не рачуна у новцу који издвајају на војне снаге.

Због тога и не чуди што им је контроверзни амерички амбасадор у Берлину Ричард Гренел одмах на Твитеру оштро поручио да се Берлин обавезао да ће на одбрану да троши два одсто бруто друштвеног производа (БДП). "НАТО савезници очекују да те обавезе буду испоштоване стварним новцем, а не само речима."

А проблем лежи у томе што најјача европска економија и друга по снази међу чланицама НАТО-а на одбрану не издваја ни приближно зацртаном циљу од два одсто БДП-а. Штавише, недавно објављени предлог немачког буџета за период од 2020. до 2032. показао је да ће још дуго бити испод тог жељеног циља Алијансе.

Према плану, немачка издвајања за одбрану сваке године расту у милијардама евра, али у процентима БДП-а расте врло споро од прошлогодишњих 1,25 одсто БДП-а (што је било око 37 милијарди евра) до нивоа од 1,37 одсто у 2020, да би 2023, према проценама, могао поново да падне на тек 1,25 одсто, због тога што раст у милијардама евра одбрамбеног буџета неће пратити очекивани раст БДП-а.

Гренелове критике оваквог буџета изазвале су бурне реакције, а потпредседник опозиционих немачких либерала Волфганг Кубицки тражио је чак од немачког шефа дипломатије да "одмах прогласи Ричарда Гренела персоном нон грата".

Кубицки је истакао да "ко год да се, као амерички дипломата, понаша као да је високи комесар окупационе силе мора да научи да постоје границе наше толеранције".

Према његовим речима, он овим не жели да брани овај буџетски план али Немачка "не може више да толерише да се амерички амбасадор изнова и изнова меша у политичка питања суверене државе".

"Мир, мир, мир, нико није крив" 

Власт у Берлину, међутим, настоји да убеђује Американце да ће испунити своје обавезе и избегава директне јавне расправе, како са амбасадором, тако и са Трампом и остатком његове администрације. И то не само по питању издвајања за одбрану, већ и бројним другим спорним питањима, као што су трговина, гасовод "Северни ток 2" или однос према Ирану и Кини.

Иако су недипломатски поступци Трамповог амбасадора у Берлину без сваке сумње повећали антиамеричке ставове међу Немцима, када се саберу учинци овог, за Берлин неуобичајеног, амбасадора испоставља се да његови притисци и мешање у унутрашње послове нису тако неделотворни.

Наиме, у појединим аспектима, Немачка је подлегла америчким притисцима, док остале одлажеуз истовремену наду да ће се почетком 2021. променити станар Беле куће.

Додуше, истовремено, званични Берлин не преза од тога да мало подигне крвни притисак актуелном америчком председнику, па се тако у Берлину немачка канцеларка Ангела Меркел јуче састала са Трамповим претходником, Бараком Обамом, који је, упркос афери о прислушкивању, и даље поприлично популаран међу Немцима.