Случај Боинг: Приземљење репутације

Колико јуче деловало је да су и Доналд Трамп и америчке регулаторне ваздухопловне власти, решени да "Боинг 737 макс" одрже у ваздуху. Али, како се наводи, нова сазнања о несрећи у Етиопији, била су пресудна. 

Амерички председседник издао је хитно наређење да се приземље сви авиони модела макс осам и девет.

"Обавестио сам ваздушни саобраћај и компанију Боинг. Сви се слажу. Сви ти авиони биће приземљени одмах после слетања на одредиште. Пилоти су обавештени. Најважнија је сигурност наших грађана", рекао је Трамп.

У наставку обраћања описао је Боинг као импресивну компанију. Федерална администрација за авијацију саопштила је да ће бити потребни месеци да апдејтује софтвер скоро 400 модела макс осам и девет који лете широм света. Прва је авионе приземљила Кина, па је онда то урадило још 50 земаља. И Србија је међу њима.

Ален Шћурић, ваздухопловни аналитичар из Хрватске, каже да сваки нови модел на тржишту, нажалост има те порођајне муке.

"Док се оне односе само на губитак новца и операционе проблеме, то онда и није страшно. Али, док то значи више од 300 погинулих путника онда је то врло озбиљно", закључује он. 

Иначе, "Боинг 737 макс" лети планетом две године, и сматра се новим авионом. Амерички медији преносе и да је ова летелица донедавно била најпожељнији Боингов модел. Толико да је вредност свих тренутно наручених авиона чак милијарду долара.

За шест месеци две несреће

Петар Војиновић, уредник портала "Тангосикс", обајшњава да је реч о новом типу авиона који је еволуција познатог типа 737.

"Боинг је одлучио да направи један нови ускотрупни авион за краће релације. Незнатно је спроменио структуру, посебно део репа. Заправо је добио најновију верзију са много напреднијом авиоником који штеди гориво за петнаестак процената", каже Војиновић.

Проблеми за "Боинг" кренули су од несреће у Индонезији прошлог октобра када је 187 људи погинуло приликом пада управо оваквог авиона компаније "Лајн Ер". Тај случај је и даље под истрагом.

А затим је мање од шест месеци касније, прошле недеље пао исти тип авиона у Етиопији. Било је 159 жртава. Обе несреће догодиле су се убрзо по полетању.

Када је реч о несрећи у Индонезији, појавиле су се претпоставке да би узрок, могао да буде нови подсистем који је "Боинг" увео.

Црна кутија из тог авиона је пронађена, а професор Петар Миросављевић са Саобраћајнг факултета у симулатору на најприближнијем типу авиона реконструише догађаје базиране на тим подацима. Он објашњава да је код овог авиона био уграђен систем који аутоматски обара нападни угао.

Пилоти нису добили упутсво за употребу

"Међутим, он добија информације од сензора за показивање нападног угла, који је изгледа био у квару и дао погрешну информацију да је авион јако пропнут. И тај систем је стално гурао авион на доле, а посада је покушава да га усправе на горе. Нису знали, и то је Боинг признао, да тај систем могу да га искљче кликом на дугме. Нису били обучени", каже Миросављевић и додаје да пилоти ни од произвођача авиона нису добли упутство за употребу.

Професор на симулатору показује како је авион обарао нос и како је трајала десетоминутна борба посаде са авионом. Капетан је изубио ову битку и авион се сурвао у море. На екрану у авиону симулира се и пад у море, уз звуке узбуне који се чују из кокпита.

Значи да није био у питању квар, већ то што пилоти нису били обучени да искључе тај систем, питали смо.

"У обуци и информацији коју није пружио произвођач авиона. Обуку спроводе авиокомпаније, али на основу упутства за употребу авиона", каже наш саговорник.

Било је жалби америчких пилота, како преносе Њујорк Пост и Гардијан, управо на поменути подсистем. Говорили су да је авион, који при полетању укључује аутопилот, обарао нос ка земљи. Ипак, са све тим системом, "Боинг макс осам" лети већ две године.

"Оно што се, међутим, десило, је да је 'Бионг' проценио да је то само један подсистем који помаже пилотима и да није потребно правити нов комлпикованији систем обуке", наводи Петар Војиновић и додаје да су то прихватиле скоро све планетарне ваздухопловне власти, осим бразилских које су инсистирале на обуци.

Новинар Миша Бркић објашњава да је реч о авиону који има нове моторе који су много јачи него претходни.

"Очигледно, обука за ту врсту авиона није још до краја доведена. Питање је да ли се пилоти навикавају или не. Тешко је оптужити возаче авиона да баш нису обучени", сматра Бркић.

Руши се мит о квалитету Боинга

Последице по америчку авиоиндустрију су вишеслојне. Две највеће америчке авиокомпаније "Американ" и "Саутвест" имају ове моделе авиона, иако не у великом броју. Док их нису приземљили, морали су да уверавају путнике да је све у реду.

Професор Петар Миросављевић подсећа на чувену изреку "if is not Boeing, I am not going" (ако није Боинг, нећу ни да летим). 

"Сада рушите мит о квалитету авиона. Добар пример је "Мекдоналд Даглас" који је имао серију удеса. После тога их је преузео "Боинг" и нестао је са планете земље. То су озбиљне последице.

Доналд Трамп сусрео се са директором "Боинга", није објављено о чему се говорило, сем необичног твита после састанка.

"Не знам за вас, али не желим да Алберт Ајнштајн буде мој пилот. Желим сјајне летеће професионалце којима је дозвољено да лако и брзо преузму контролу над авионом", објавио је Трамп на овој друштвеној мрежи.

Пре само две недеље је Трамп лично надгледао продају овог модела док је био у Ханоју на самиту са Ким Џонг Уном. Пре састанка, у председичнкој палати у Вијетнаму, потписан је уговор између "Боинга" и "Витџета", лоукост компаније уз Ханоја вредан 12 милијарди долара, за куповину 100 авиона макс 10 и 20 макс осам.

Ово је други пут да је Федерална администрација за авијацију (ФАА) приземљила "Боингове" авионе. Последњи пут 2013. године "Боинг 787 дримлајнер", због проблема са батеријама. 

Ален Шћурић каже да је елементарна грешка то што се Трамп поистовећује са ФАА и додаје да је ова агенција независна у свом раду.

"Апсолутно никада нису дозволили себи утицај нити политике, нити јавности, па чак ни капитала када је реч о овако озбиљним стварима", истиче Шћурић.

Забрањен прелет и изнад Србије

Из новог скандала "Боинг" ће морати сам да се извуче и како се, за сада чини, ова америчка авиокомпанија неће моћи да ретерира на леђа пореских обвезника. 

Трампу свашта може да падне на памет, али ово не сме. Пре може да му падне авион на главу, него да размишља о финансијској подршци Боингу.

У складу са препоруком Европске агенције за безбедност ваздушног саобраћаја и Србија је забранила узлетање, слетање и прелетање овог авиона преко наше територије. Током првих 40 дана ове године, према подацима Дирекције цивилног ваздухопловства, ови "Боингови" авиони су 363 пута прелетели преко Србије. Било је и 64 полетања, односно слетања што представља мање од једног процента укупног авио промета на небу изнад Србије.

Да апсолутно не може да се догоди да овај авион пролети небом изнад Србије, каже и Петар Војиновић из Тангосикса. Овај тип авиона за саобраћај преко Србије користе "Норвиџн ер" и "Флај Дубаи". Њихови авиони већ су приземљени тако да наши путници нису ни приметили да се нешто догодило и нису били у опасности.

Заједно са флотом, у последња два дана приземљују се и приходи "Боинга". Акције ове компаније пале су у прва два дана након авионске несреће око 11 одсто, док су током јучерашњег дана порасле скромних 0,5 одсто. За неколико дана компанија је на берзи изгубила 27 милијарди долара. Највећи "Боингов" конкурент - "Ербас" - већ је искористио тренутак. Цене акција ове авиокомпаније расту.

"Последице су убичајене када је у питању компанија која се листира на берзи, односно котира на тржишту. Ништа неуобичајено, слично се догодило и када су падали авиони другог произвођача, дакле конкурента. Конкуренција увек искорсити такве тренутке, а тржиште реагује уобичајено", каже Бркић.

Црна кутија из авиона који је пао у Етиопији, данас стиже на анализу у Париз а резулттаи се очекују за око три недеље. Она би требало да покаже на коме је одговорност. Да ли на авиокомпанијама које нису обучиле пилоте или је реч о системској грешци "Боинга". Три месеца приземљења кошта произвођача још пет милијарди долара. А одштетни захтеви тек ће стизати. Само је питање на коју адресу.