Рунет "unplugged"

Искључење са глобалне мреже интернета требало би да анализира спремност Русије да створи суверени интернет, на који би прешли уколико дође до напада.

Овај тест се односи на нацрт закона који је уведен прошле године, а којим би требало да се обезбеди независност Рунета – како зову руски део интернета. Који је крајњи циљ овог закона многи нагађају – заштитити руски интернет од САД или корисницима ограничити приступ сајтовима које би држава прогласила штетнима.

"Овде су разлози потенцијално безбедносни, да неко може да у доба када је сајбер ратовање у току, а најављују се још већа улагања са свих страна, или да се заустави неки пропагадни уплив", наводи Војислав Родић, ИТ консултант.

Директор Е-дипломатије и сајбер безбедности у Дипло фондацији Владимир Радуновић објашњава да Руси немају намеру да направе свој интернет него просто да у случају напада могу то да ураде.

"Са друге стране, у исто време желе да готово сав садржај руског интернета који протиче, најчешће не мора само кроз Русију да каналише, да протиче искључиво кроз Русију и искључиво кроз њихове центре где они могу да имају контролу, па и цензуру и сечење", додаје Радуновић.

Какви би губици могли да буду још се не зна тачно. Експерти широм света нервозно ишчекују пробу.

"Дешавало се, нпр. 2008. године, пакистански телеком је хтео да заустави приступ Јутјубу за кориснике из Пакистана. Резултат је био да два сата Јутјуб није био видљив у целом свету. Зашто? Зато што су они у табелама за рутирање интернет саобраћаја, када су применили то како су замислили решење, то је онда преузео један провајдер из Хонг Конга, пренео свима другима. Цео Јутјуб је био блокиран два сата. Према томе, то што се уради у једном делу света може да има неочекиване последице на сасвим другом крају света, јер интернет је разуђен", објашњава Родић.

Звецкање оружјем у сајбер простору 

Упркос децентрализованом систему интернета, САД и даље преко својих институција имају могућност да искључе интернет одређеним државама. Зато је тренд међу земљама да припремају сајбер наоружање.

Према истраживању, 48 земаља је признало да има интернет оружје, а претпоставља се да је тај број знатно већи.

"То звецкање оружјем у сајбер простору траје већ неколико година. Проблем је што кад год у том смеру крене игра онда све државе просто одговарају на то подизањем својих капацитета. А у сајбер простору конкретно наоружавање управо значи коришћење рупа које постоје у самом сајбер простору на рачунарима у софтверу, а то значи још већи ризик за економију, друштвене односе. Практично ризикују интернет и његову фукнкционалност тим сајбер наоружавањем", истиче Радуновић.

Кинези су били први који су започели са "изоловањем". Уколико Русија крене истим путем трошкови могу да буду већи од 130 милијарди рубаља.