Зашто је Вашингтон спустио дипломатски статус ЕУ, а да никога није обавестио

Администрација Доналда Трампа спустила је ниво дипломатског статуса делегације ЕУ у САД прошле године без формалне објаве ове одлуке или информисања Уније о промени, саопштио је званичник ЕУ у уторак.

После протеста Брисела и расправе између Европске уније и Трампове администрације, та реквалификација и последично укидање амбасадорског места садашњем амбасадору Дејвиду О'Саливену је, према неким информацијама, суспендована, макар привремено, речи су тог званичника.

Председник Трамп критички говори о мултилатералним институцијама, а његов државни секретар Мајк Помпео одржао је 4. децембра у Бриселу веома провокативан говору у којем је поставио питање вредности мултинационалних организација и институција попут УН и ЕУ.

Господин Помпео запитао је том приликом да ли Европска унија „ставља интересе својих грађана испред интереса бриселских бирократа“.

Већ следећег дана, на сахрани председника Џорџа Буша (старијег) постало је јасно да је статус ЕУ са државног спуштен на ниво међународне организације, јер име амбасадора О'Саливена није прозвано у тренутку када је то налагао дипломатски протокол. Имена амбасадора који су се окупили у Вашингтону да одају пошту председнику Бушу читају се, по обичају, почев од оног са најдужим стажом. Супротно очекивањима, име амбасадора ЕУ прочитано је на самом крају, рекао је европски званичник Дојче велеу.

Господин О'Саливен је у амбасадорском статусу у Вашингтону од 2014, што га рангира између 20. и 30. места међу више од 150 амбасадора.

Дојче веле први је известио о овој промени.

„Разумели смо да је дошло до промена у начину на који је направљена листа са стране америчког протокола и тренутно разговарамо са одговарајућим службама о могућим последицама на односе ЕУ и Вашингтона“, изјавила је Маја Коцијанчич, представница за медије високе представнице за спољну политику и безбедност. „Али ово питање би свакако морало да се постави директно америчкој администрацији.“

Амбасада САД у Бриселу саопштила је да ће се консултовати са Вашингтоном пре него што одговори.

Господин Трамп не труди се да сакрије своју антипатију спрам Европске уније, коју је у јулу сврстао међу трговинске непријатеље САД.

Када је британска премијерка Тереза Меј у новембру покушавала да добије подршку за свој план разлаза са ЕУ, председник Трамп уз подсмех је прокоментарисао да је тај договор одличан за Унију и да ће се њиме спречити да САД направе уговор о слободној трговини са Великом Британијом.

Ова изјава дошла је месец дана након интервјуа Доналда Трампа емисији „60 минута“, где је рекао како је Европска унија формирана да би трговински искоришћавала САД и да им је то и успело. (Блок је, заправо, формиран да би се побољшала сарадња, успоставило европско држављанство и јединствена валута.)

ЕУ би ускоро требало да одреди новог амбасадора у САД и сада није сигурно који статус ће њен представник имати.

„Деградација симболизује презир који председник САД има према ЕУ и њеној наднационалној природи“, казала је Данијела Шварцер, директорка Немачког савета за међународне односе из Берлина.

„Супротно политици претходне администрације, Трампова активно ради на разбијању јединства ЕУ, нарочито на пољу међународне трговине, што је иначе суштина наднационалне трговинске стратегије Уније“, каже госпођа Шварцер.

Слабљењем ЕУ, Трамп можда настоји да максимира неке краткорочне добитке за САД, додаје она указујући на то да ЕУ због тог притиска настоји да учврсти свој међународни значај који би био додатно уздрман ако би је главни савезници третирали као међународну организацију или чак и нешто мање од тога.

Јан Лесер, директор Немачког Маршаловог фонда у Бриселу, види ову одлуку „као последњи у низу негативних сигнала америчке администрације о месту ЕУ у светском поретку“.

„То је веома на линији грубог речника секретара Помпеа у његовом недавном говору у Бриселу“, каже он. „Вашингтон се фокусира на државе и национални суверенитет и ЕУ се не уклапа лако у ту визију.“

Трампова администрација такође је запретила трговинским ратом Бриселу и 28-чланом блоку, инсистирајући на томе да трговински дефицит од око 150 милијарди долара годишње мора рапидно да се смањи. (Вашингтон има трговински суфицит са Бриселом у сервисима и услугама.) Овај потез могао би да буде додатни вид притиска на Брисел како би пристао на нова попуштања у трговинским преговорима о челику, алуминијуму и аутомобилима.