Дојче веле: Прича о вечитој курдској патњи

Опет сам на путу према северној Сирији, трећи пут ове године. Та земља, људи који тамо живе, рат и несрећа, углавном су нестали с насловних страна у Европи. Каткад имам осећај да ми уопште више не желимо да знамо како је људима у том ратном региону.

Борба многих Сиријаца за демократизацију земље се чини изгубљеном. У игри великих сила и економских интереса великих концерна се гази семе демократског покрета.

Људи у северној Сирији, у аутономном региону који локални Курди зову и Рожава, поново страхују од рата и разарања. Видим то на њиховим лицима. И без речи знам за њихову збуњеност, разочарање и страх од тога да остану сами.

"Ми смо рођени у Кобанеу, ту су страх, невоља, патња и смрт део живота", каже ми један овдашњи хирург који не жели да му се помиње име јер се плаши за породицу и себе. "Сви смо јако забринути, осећамо велику несигурност, а са сваким даном све мање знамо што нам доноси сутра."

Дух слободе

Кобане је град у којем је изграђена основна демократска структура учешћа грађана у одлукама. Град који, према мом мишљењу, живи дух слободе, једнакости и братства, мирољубиви и толеранцијом обележен суживот различитих народа и религија. Задивљен сам енергијом и ангажманом са којима се обнавља Кобане.

И сада, кад сам већ пети пут тамо, примећујем нове зграде, нове станове, здравствене и образовне установе, једно сиротиште. Кобане, град који као мало који други симболизује отпор Исламској држави, отпор тероризму.

Град чији су становници и инфраструктура тако патили у брутално вођеној борби током 2014. и 2015.

За најновију посету сам понео дерматом, медицинску справу која омогућава трансплантацију коже, посебно интактне сопствене коже на велике отворене ране на другим деловима тела. С дерматомом се могу лечити велике ране и опекотине настале током рата.

Опасност није прошла - и даље вребају скривене бомбе и гранате које је посејала Исламска држава.

Тај модерни медицински уређај кошта 12.000 евра и платило га је наше удружење "Сиромаштво и здравље" из Мајнца. Осим тога, понео сам и лекове којих нема у северној Сирији.

У томе нас помаже "Медицина за Рожаву", хуманитарна организација са седиштем у немачком Гелзенкирхену. Дуже од две године помажемо изградњу и одржавање једног сиротишта у Кобанеу које је у новембру коначно отворило своја врата. Одмах су тамо нови дом пронашла многа деца чији су родитељи погинули.

Упркос свој трагици и невољи је лепо видети да се различите хуманитарне организације у Немачкој заједнички ангажују да би побољшали свакодневицу људи у Сирији.

Претња од Ердогана

Кобане је непосредно на граници с Турском те су људи у овом граду изложени војним претњама антидемократе Реџепа Ердогана.

Он и његови следбеници курдске борце против Исламске државе етикетирају као терористе.

"Плашимо се да Ердоган не инструментализује арапске избеглице у Турској па да их врати у подручја Рожаве која је окупирала Турска", каже ми мој пријатељ хирург.

Ердогану није стало до борбе против тероризма, њему је стало до сопственог нарцизма и територијалног проширења Турске.

А посебно до угњетавања и уништења курдског народа. Ердоган је већ у региону Африн противно међународном праву водио рат и циљано убијао цивиле.

Све то ми у слободном демократском свету знамо, али ћутимо. НАТО, који се представља као војни савез слободног и демократског света, прихвата да његова чланица чини ратне злочине.

Ми прихватамо тај државни тероризам јер се плашимо да изгубимо Турску као партнера, плашимо се да ће још више људи избећи у слободну Европу.

При том губимо сопствени идентитет: европско слободарско самопоимање које је толеранцију, добре међуљудске односе и људска права друштвено узидало у темеље нашег заједништва. Које вредности у ствари још заступају западне демократије?

Оне допуштају да се људи утапају у Средоземном мору, затварају границе и окрећу главу од онога што се догађа са људима у ратним и сиромашним подручјима.

Оне прихватају кад државе које са њима сарађују воде ратове и врше ратне злочине кршећи међународно право.

Директна демократија у Кобанеу у северној Сирији је стварна претња Ердогановој администрацији. Ми би требало да помажемо ту крхку биљку хуманости и демократије.

"Сваких 20 до 25 година се понавља курдска прича патње", кажу ми овде у Кобанеу. Тој хуманитарној катастрофи треба да се успротивимо мирно и одлучно.

Доктор медицине Герхард Траберт из Мајнца је лекар и професор за социјалну психијатрије. Више од 20 година путује у ратна подручја како би људима помагао на лицу места. Оснивач је удружења "Сиромаштво и здравље" .