"Мигранти у Немачкој постали важан део немачког друштва"

Председник немачког удружења послодаваца Инго Крамер, рекао је у интервјуу за Аугзбург нахрихетн да "интеграција напредује боље него што је очекивао".

Од милион људи који су од 2015. године дошли у Немачку, више од 400.000 је у међувремену нашло радно место или је на допунском или практичном образовању за неко радно место, истакао је Крамер додајући како је позитивно изненађен тим резултатима, пренео је Индекс.

"Мигранти су постали важан део немачког друштва", истиче Крамер и додаје да су се млади мигранти врло брзо снашли на тржишту рада.

Проналазак радног места кључан је за интеграцију у немачко друштво јер подразумева и савладавање немачког језика, као и успостављање социјалних контакта изван свог мигрантског социјалног круга.

Позитивне податке доноси и Савезна агенција за рад, која наводи да је више од 30.000 младих избеглица на дошколовавању за неко занимање и да су њихова очекивања о интеграцији миграната премашена.

Када је реч о томе да ли већи број избеглица утиче на пораст криминала у Немачкој тада настаје проблем.

Највеће шансе за придруживање криминалном миљеу имају млади мушкарци који су у Немачку дошли без осталих чланова породице, који не успевају да се снађу у новом окружењу или не успевају да нађу посао.

Немачка канцеларка, Ангела Меркел, 2015. године донела је одлуку да се у Немачку приме бројне избеглице које су претходно биле заробљене у Мађарској.

Та одлука Меркелове отворила је врата многим избеглицама из – Сирије, Авганистана, Ирака и бројних других земаља који су бежали од рата, сиромаштва и разних других прогона.

Немачка је за пола године примила око милион избеглица и миграната, што је изазвало разне реакције у немачком друштву.

На антимигрантској платформи је дотад маргинална нова странка Алтернатива за Немацку (АФД) постала парламентана.

На пролеће следеће године затворена је та балканска рута одлуком аустријског министра спољних послова Себастијана Курца пренео је Индекс.

Упркос заустављању доласка избеглица и пооштравању немачких закона који регулишу азил, расло је антимигрантско расположење у немачком друштву па је полиција забележила повећање напада на избеглице и избегличке домове.

Терористичке нападе, попут оног на божићном сајму у Берлину, користила је десница за ширење ксенофобије и упоређивала је избеглице и мигранте са џихадистима.