Овде су робијали Мајаковски, Солжењицин: Озлоглашена Бутирка затвара врата

Бутирка, импозантна грађевина од црвене цигле у центру Москве, сада служи као притворни центар и у њему је смештено око 2.000 затвореника.

Руски адвокат који се борио против корупције и звиждач Сергеј Магницки, провео је скоро годину у Бутирки пре него што је пребачен у други затвор у Москви, где је умро у новембру 2009.

Валериј Максименко, заменик шефа Федералне службе за извршење казни (ФСИН), рекао је за лист Московски комсомољец да ће Бутирка и још један затвор у Москви бити затворени ускоро те да ће затвореници бити пребачени у нови објекат на периферији града, који почиње да се гради у јануару. Зграде ће бити предате градским властима, рекао је Максименко.

Максименко је истакао да би московске власти могле за годину-две да изграде нови затвор са ћелијама површине седам метара квадратних по затворенику, што је близу европских стандарда.

Гардијан пише да су неки сумњичави с обзиром на то да се раније често причало о затварању, а да на крају није било ништа од тога.

Затвор датира из 1771.

Ако се Бутирка затвори, то ће бити крај једног од најозлоглашенијих затвора у свету. Највећи и најстарији затвор у Москви, први пут је изграђен током владавине Катарине Велике 1771. и од тада је реновиран неколико пута. У њему је кратко робијао вођа сељачке буне Јемељан Пугачов, пре него што је убијен.

Већи део постојеће грађевине датира из 19. века и у царско доба су у њему били заточени револуционари који ће касније повести Октобарску револуцију. Млади револуционар Владимир Мајаковски је тамо заточен 1909, где је први пут почео да пише стихове.

Пре доласка бољшевика на власт 1917, један од затвореника је био Феликс Дзержински, први директор тајне совјетске полиције Чека, која је претходила Стаљиновој НКВД и руској ФСБ.

Након 1917, нови комунистички режим је прилагодио затвор својим потребама и напунио га робијашима током Стаљинових чистки 1930-их.

"Небројено крикова и јаука мучених људи се истовремено пробијало кроз отворене прозоре наше ћелије", присетила се списатељица Јевгенија Гинзбург, која је у Бутирки била 1937, на врхунцу чистки.

"Кроз врисак мучених, могли смо чути вику и псовке мучитеља. Додатак тој какофонији била је бука од бацања столица, лупања песница о сто и још неки неидентификовани звук од којег се ледила крв", навела је Гинзбург.

Међу осталим познатим писцима који су робијали у Бутирки 1930-их и 1940-их били су и Варлам Шаламов и Осип Мандељштам. Совјетске снаге су 1942. током напада нациста на Совјетски Савез заробиле Хитлеровог нећака Хајнриха, који је умро у Бутирки.

Један од "станара" Бутирке био је и Сергеј Корољов, совјетски ракетни стручњак и шеф совјетског свемирског програма у доба свемирске трке са САД на крају 1950-их и на почетку 1960-их.

Лоши услови, слаба нега 

Након распада СССР, затвор је наставио да функционише као притворски центар. Када је медијски тајкун Владимир Гусински ухапшен и кратко тамо био затворен 2000, био је шокиран условима и дао је свој новац за поправку крова и куповину нове постељину за затворенике.

Они су се често жалили на лоше услове, недостатак светла, рекреације и слабу или никакву медицинску негу.

Магницки, адвокат који је разоткрио велику пореску превару руских званичника, добио је упалу панкреаса и камен у жучи док је био у Бутирки. Медицински третман му је стално ускраћиван. Наводно је премештан у неколико ћелија, са све горим условима, јер је одбијао да промени исказ под притиском.

Бутирка је постао синоним за језиве услове руског затворског система, али је послужио и као музичка инспирација. Наиме, тако је назван популарни руски бенд који у репертоару има и баладе о затворском животу, попут "Робијаћу због туђих грехова" и "Дивна јесен у логорима".