Дојче веле: Западни Балкан као спас за немачке старачке домове?

Немачки министар здравља Јенс Шпан најавио је појачано усељавање људи који се баве неговатељстом са западног Балкана, како би смањио несташицу те радне снаге у земљи. Али, многи неговатељи из ових земаља су већ у Немачкој.

Јоана Боцај има 25 година и већ три године ради као медицинска сестра у једној болници у Валони на југу Албаније. Али, неће још дуго, ако јој се остваре планови. Већ се припрема на то да ускоро напусти Албанију и започне нови живот у Немачкој. За Диселдорф је чула од колеге.

"Мислим да ћу у Немачкој пронаћи бољи живот и бољу будућност. Овде су плате ниске и нико не цени наш рад. Зато желим да живим и радим у Немачкој", наводи Јоана.

Диселдорф је чека раширених руку. Дуго игнорисани проблем мањка стручног особља у сектору неге је дошао и до највиших политичких слојева.

У коалиционом уговору демохришћанско-социјалдемократске владе стоји да би требало отворити 8.000 нових радних места у сектору неге, а у међувремену се говори о најмање 13.000.

Образовање у иностранству – немачким новцем

Међутим, то неће бити довољно јер је стварност много драматичнија – већ сад је 36.000 радних места у овом сектору непопуњено, од тога 15 000 у старачким домовима. Ситуација је још гора када је реч о приватној нези.

Према прогнозама број особа које ће бити зависне од туђе неге ће се са тренутних 2,86 милиона до 2060. готово удвостручити на 4,5 милиона.

Министар здравља Јенс Шпан је сада предложио конкретан план за ублажаване кризе. Један од предлога се односи и на финансирање образовања неговатеља у иностранству немачким новцем.

"За ове потребе је додатно одобрено девет милиона евра", рекао је Шпан.

Будући неговатељи би код куће требало да науче и немачки како би, како каже Шпан, одмах на крају образовања могли да започну с радом у Немачкој.

Као могуће земље за овакву кооперацију наводе се – Косово, Македонија, Филипини и Куба.

Подстицање исељавања с негативним последицама

У земљама западног Балкана које су се нашле на министровој листи, ова иницијатива је за сада примљена са задршком. Македонске власти примећују да овакве иницијативе додатно подстичу исељавање младих, способних и добро образованих грађана. Исељавање је ионако на алармантно високом нивоу у Македонији и земљама региона овакво решење не доноси ништа позитивно.

Та опасност је реална, показује и једна студија хуманитарне организације "Together for life" и социјалдемократама блиске фондације "Фридрих Еберт" с анализом стања у Албанији.

Ова студија показује да 78 посто лекара жели да напусти земљу, а 24 посто би то учинило одмах. Најважнији разлози су познати – мањак озбиљног приступа на радном месту, премале плате и лоши радни услови.

Фатмир Брахимај, председник Албанске лекарске коморе је свестан безизлазне борбе за стручњацима.

"На знам где да ископам злато да бих зауставио овај тренд", каже Брахимај.

Недостатак перспективе

Слична је ситуација и у осталим земљама западног Балкана. У Србији, Босни и Херцеговини, или на Косову дестине хиљада људи чекају прилику да се домогну Запада. Испред конзулата, дуге колоне оних који чекају на радне визе. Школе страних језика раде пуном паром.

Најпопуларнији језик је немачки а занимање је толико да се чак нуде курсеви у 23 сата. Посредничке агенције такође пуне благајне: за посредовање једне медицинске сестре, немачке клинике плаћају и по 5.000 евра премије. Они који траже посао такође плаћају.

Ситуације је слична и у Хрватској. С обзиром да је земља од 2013. у ЕУ, за већину земаља чланица грађанима Хрватске не треба радна дозвола. Читави делови земље су опустошени. Притом многима није само до пуке зараде, него одлазе због друштвених и политичких услова и опште атмосфере безнађа.

Немачка двоструко профитира

Гледано из угла Немачке оваква миграција радне снаге значи двоструку добит: попуњавају се празнине на тржишту рада, и добијају стручњаци у чије образовање није уложено скоро ништа.

Председник хуманитарне организације Диаконие, Улрих Лилие, поздравља иницијативу министра здравља:

"Мислим да нема излаза него да сами образујемо људе и то у Африци, на Далеком Истоку или истоку Европе".

Он се залаже да се у процес образовања радне снаге за Немачку укључе и НВО или и хуманитарне организације попут његове.

Кључ за вин-вин ситуацију?

У македонском министарству здравља верују да су пронашли начина како да сви профитирају од тренутног стања. Они предлажу неку врсту ротације током које би македонско здравствено особље неко време, рецимо шест месеци, проводило у Немачкој. Тиме би лекари стицали нова знања али и зарадили. Након тога би се вратили у Македонију која је инвестирала у њихово образовање и која би тако профитирала од нових искустава својих здравствених радника.

У Македонији решење проблеме виде и у ширем, регионалном приступу.

"Мислимо да би све земље региона требало заједнички да преговарају с Немачком и тако постигну ротацијски принцип", рекао је македонски министар здравља Венко Филипче за Дојче веле.

Јоана Боцај из Валоне не прати ове расправе. Управо је завршила курс језика и само је питање дана када ће стићи у Диселдорф.

Број коментара 10

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

четвртак, 28. март 2024.
17° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво