Порошенко потписао указ о ратном стању, Русија испитала украјинске морнаре

19.50 – Руска Федерална служба безбедности (ФСБ) саопштила је да је испитала украјинске морнаре притворене после инцидента у Керчком мореузу.

19.25 – Седам чланица Савета безбедности УН гласале су против руског предлога да се сазове хитна седница посвећена инциденту у Керчком мореузу.

18.10 – Генерални секретар НАТО Јенс Столтенберг затражио је од Русије да ослободи украјинске морнаре и врати заплењене бродове.

17.20 – Порошенко рекао да ће ратно стање у земљи бити уведено у среду 28. новембра и да ће трајати 30 уместо 60 дана како је раније било планирано, јавља Ројтерс.

17.00 – Одложена седница парламента на којој је требало да буде одобрен председнички указ о ратном стању. Тас преноси да су чланови опозиције блокирали подијум и захтевали детаљну дискусију о тренутној ситуацији.

16.30 – Москва уручила протестну ноту украјинском амбасадору, саопштило је руско Министарство спољних послова, преноси Унијан.

16.00 – У Врховној ради још није почела расправа о увођењу ратног стања, јер посланици Радикалне странке и странке Баткевшчина, коју предводи Јулија Тимошенко, ометају почетак седнице, јавља Унијан.

15.30 – Отправник послова украјинске амбасаде у Москви Руслан Нимчиски позван у руско Министарство спољних послова, јавља Тас.

15.15 – Демонстранти запалили руску заставу и бацали ракете на руски конзулат у Харкову, на истоку земље. Траже прекид дипломатских односа са Русијом и национализацију руских фирми у Украјини, јавља Унијан.

14.10 –  Председник Украјине Петро Порошенко потписао је декрет о увођењу ратног стања на два месеца. Чека се одобрење Врховне раде, јавља Ројтерс.

13.40 – Украјински екстремисти изазвали инциденте испред руских конзулата у Харкову и Лавову и амбасаде у Кијеву. У Лавову су запаљене гуме, преноси АП, док је, како јавља Тас, група екстремиста запалила бакље и јајима гађала руски конзулат у Харкову.

13.25 – Владимир Путин примио је информације о дешавањима у Керчком мореузу у реалном времену, рекао је прес-секретар руског председника Дмитриј Песков. 

12.50 – И Нормандијска четворка (Немачка, Русија, Украјина и Француска) одржаће данас раније заказан састанак о ситуацији о Украјини.

12.20 – НАТО сазвао хитан састанак поводом догађаја на Криму, јавља Франс прес.

11.50 – Петро Порошенко захтева од Русије да одмах на слободу пусти украјинске морнаре и врати заплењене бродове.

9.15 – Оружане стране Украјине стављене су у стање највише борбене готовости, пише Укринформ.

8.10 – Три украјинска брода усидрена су у луци Керч на Криму и на њима нема видљивих оштећења, јавља британска агенција.

7.45 – Русија је поново отворила Керчки мореуз за поморски саобраћај, јавља Ројтерс.

Посланици Врховне раде расправљају о томе да ли ће одобрити једномесечно ратно стање, након што је председник Петро Порошенко потписао указ о ратном стању после инцидената у Керчком мореузу.

Уколико парламент потврди указ председника, ратно стање, које је предложио Савет за националну безбедност и одбрану, трајаће 30 дана уместо 60 како је раније било предложено.

Председник Украјине је у телевизијском обраћању рекао да декрет о проглашењу ратног стања не укључује ограничавање људских права или одлагање избора планираних за наредну годину.

Петро Порошенко је предложио Врховној ради да се ратно стање орочи на 30 уместо на 60 дана како је раније било планирано.

"Испунио сам своје уставне обавезе и предложио увођење ратног стања у земљи које би требало да ступи на снагу од 28. новембра у девет часова ујутру", навео је Порошенко.

С обзиром на најновија дешавања, оружане стране Украјине стављене су у стање највише борбене готовости, пише Укринформ.

Како преносе агенције, Генералштаб Украјине добио је наређење да припреми ваздушну одбрану земље како би се заштитиле најважније државне установе, као и да се спреми за делимичну мобилизацију.

"Безбедносна служба Украјине добила је наредбу да одмах појача контраобавештајне, противтерористичке и противсаботажне активности", пише у том документу, преноси Тас.

Гранична служба Украјине добила је инструкције да појача безбедност на граници с Кримом, а, како преноси Тас, један део указа је и даље поверљив. 

Председник Украјине објаснио је раније да увођење ратног стања не значи да ће Украјина спроводити офанзивне акције, већ искључиво дејства за одбрану своје територије и заштиту безбедности грађана.

Према његовим речима, ратно стање се уводи у складу са међународним правом са циљем јачања одбрамбених способности Украјине услед све веће руске агресије.

"Ратно стање не значи наше одбијање да решимо питање ослобађања територије Украјине политичким и дипломатским средствима. Намеравамо да наставимо да се придржавамо свих међународних обавеза, укључујући и споразуме из Минска", навео је Порошенко.

Захтев да Русија ослободи морнаре и врати бродове

На данашњем састанку украјинског Националног савета за безбедност, Порошенко је рекао да захтева од Русије да одмах на слободу пусти украјинске морнаре и врати заплењене бродове.

Позвао је и на "деескалацију" кризе око полуострва Крим.

"После низа провокација без преседана, Русија је починила чин агресије против Украјине. То је агресија на територију Украјине и рат са Русијом у међународним водама", поручио је министар спољних послова Украјине Павло Климкин.

С друге стране се огласио шеф руске дипломатије Сергеј Лавров, који је рекао да би проглашење ратног стања у Украјини могло да омогући слободно деловање радикалних националиста.

"Треба опрезно да пратимо ситуацију (у Донбасу). Кршења међународног хуманитарног права су већ постала уобичајена тамо, а то укључује гранатирање насеља и друштвених установа и цивилне жртве. Ако би ратно стање било проглашено, радикални националисти би могли да се осете као да су добили одрешене руке", рекао је Лавров, преноси Тас.

У међувремену, Русија је поново отворила Керчки мореуз за поморски саобраћај, јавља Ројтерс позивајући се на агенцију РИА Новости.

Генерални директор кримских лука Алексеј Волков каже да се пловидба кроз Керч одвија уобичајено.

Без хитне седнице Савета безбедности УН

Иако је Москва затражила да се сазове хитна седница посвећена инциденту у Керчком мореузу, седам чланица Савета безбедности УН гласале су против.

Кина, Русија, Казахстан и Боливија гласале су за руски предлог, а четири земље биле су уздржане, пренела је агенција Тас.

Генерални секретар НАТО Јенс Столтенберг затражио је од Русије ослободи украјинске морнаре и врати заплењене бродове.

НАТО је претходно саопштио да прати развој ситуације у Азовском мору и мореузу Керч и да је у контакту са властима Украјине, чији територијални интегритет подржава. 

Турска забринута, Пољска осуђује

Европска комисија затражила је, у међувремену, од Русије да ослободи три украјинска брода.

Ројтерс преноси да је портпаролка Европске комисије нагласила да "ЕУ не признаје руско припајање Крима" и навела да је Русија у обавези да хитно деблокира Керчки мореуз.

"Ми ово веома озбиљно схватамо", рекла је портпаролка Европске комисије.

Огласио се и немачки шеф дипломатије Хајко Мас, који је на Твитеру написао да је "руска блокада Азовског мора неприхватљива" и да су догађаји алармантни.

Пољско Министарство спољних послова објавило је саопштење у којем пише да је "Русија прекршила међународна правила агресивним понашањем према бродовима украјинске морнарице у Азовском мору".

"Свим снагама осуђујемо агресивно понашање Русије и позивамо (њено) вођство да поштује међународно право", стоји у саопштењу пољског министарства.

Међународним позивима Русији да ослободи украјинске бродове продружила се и Француска, позивајући обе стране да покажу максималну уздржаност и спрече војну ескалацију. 

Турско Министарство спољних послова објавило је да не сме бити опструкције саобраћаја на подручју Керчког мореуза, који повезује Црно море с Азовским морем.

"Као земља која дели обалу Црног мора, наглашавамо да пролаз кроз Керчки мореуз не сме да буде блокиран", наводи се у саопштењу турског министарства у којем се позива на "избегавање корака који могу да угрозе стабилност и мир у региону".

Руска Федерална служба безбедности саопштила је да су заплењени украјински војни бродови "Бердјанск", "Никопољ" и "Јани Капу", који су покушали да прођу кроз Керчки мореуз. Руска војска употребила је оружје како би их присилила да се зауставе.

Москва је саопштила и да је подигнута руска авијација и да Керчким мореузом патролирају авиони "сухој 25".

Агенције преносе да су украјински екстремисти изазвали инциденте и испред руских конзулата у Харкову и Лавову. Како наводи АП, у Лавову су запаљене гуме испред конзулата, а група екстремиста је у Харкову запалила бакље и конзулат гађала јајима.

На Тргу независности у центру Кијева, окупило се око 500 националиста који су узвикивали антируске слогане и тражили од власти да дозволи украјинској војсци да употребљава оружје у оваквим инцидентима, пренео је Тас.

Они су, такође, тражили национализацију руске имовине у Украјини.

Демонстранти су марширали до зграде Врховне раде, где се иза затворених врата одлучује о евентуалном проглашењу ратног стања. Националисти подржавају овај корак, али инсистирају да гласање о овом питању буде јавно. 

Протести су још јуче почели у Кијеву, када је неколико стотина људи протестовало испред руске амбасаде, остављајући бродове од папира испред капије. Поставили су и гуме које су покушали да запале, али их је полиција спречила.

Претходно су убацили димне бомбе у двориште зграде руског дипломатског представништва.