Америчке тајне операције против Ирана

Истововремено, амерички Конгрес је одобрио око 400 милиона долара за финансирање тајне кампање у Ирану, која укључује операције специјалних снага и подршку иранским дисидентима, написао је коментатор "Њујоркера" Сејмор Херш, један од најоштријих критичара Бушовог режима.

Амерички недељник, такође, пише да су председник Буш и његов заменик Дик Чејни у потпуности занемарили налазе здружених обавештајних служби, према којима је ирански нулкеарни програм "заустављен" још пре четири и по године, али да постаје нејасно какве су амбиције Техерана везане за наводну жељу исламске републике да се докопа атомске бомбе.

Тај извештај 16 здружених америчких обавештајних служби представљао је озбиљан ударац за администрацију председника Буша, обзиром да су шпијуни дошли до закључка да Техеран неће бити у стању да се докопа атомске бомбе пре 2010. или 2015. године.

"Они (Буш и Чејни) верују да је њихова мисија, пре него што напусте Белу кућу следеће године, или да нападну Иран или га натерају да заустави нуклеарни програм", сматра Херш, чији је нови чланак "Припрема бојишта" последњи у серији написа о планивима Бушове админситрације за рат против Ирана. Републикански кандидат за председника САД Џон Мекејн, такође, озбиљан је заговорник напада на Иран.

Акције специјалаца из Авганистана

Њујоршки недељник је, такође, оптужио администрацију да је акције усмерене против Ирана покренуо из суседног Авганистана, што је довело до "драматичних догађаја у исламској републици, укључујући и нападе курдских сепаратиста".

"Тако је у нападу на џамију у градићу Шираз убијено 13 особа," пише "Њујоркер", наглашавајући да је гро америчке подршке усмерено ка ахваским Арапима и сунитском племену Балучи.

Акције америчких специјалаца, пак, концентрисане су на заробљавање припадника иранске Револуционарне гарде, Куда, и њиховог одвођења у суседни Ирак ради испитивања, док су ирански међи, претходне седмице, јавили о најмање три напада у тој држави, именујући чак и жртве тих сукоба из редова Револуционарне гарде. Осим тога, милитантна група Ахвази преузела је одговорност за убиство пуковника Револуционарне гарде.

"Њујоркер" пише и да најконтроверзнији део америчке акције представљају везе са групом "Муџахедин ал Калк", која се већ дуже од деценије налази на листи терористичких група, али је проследњих година примала оружје, новац и обавештајне податке од Централне обавештајне агенције, ЦИА.

Суштински, велики број америчких политичких и војних званичника, укључујући безмало комплетну администрацију, озбиљно је забринут због наводних иранских нуклеарних амбиција, али без отворене подршке ваздушних ударима.

Главну бригу администрације представља страх да би напад на Иран могао "произвести" нову генерацију џихадиста, као што се то догодило након инвазије Ирака и Авганистана, након чега би генерације Американаца биле осуђене на борбу против нових непријатеља.

Противници акције

Ипак, унутар администрације постоје озбиљни противници нове војне авантуре, попут министра одбране Роберта Гејтса и главнокомандујућег здруженог штаба оружаних снага адмирала Мајка Малина, али и донедавног шефа Централне команде адмирала Вилијема Фелона, чија се оставка "повезује са притиском који је трпео због отпора нападу на Иран."

Упркос серији дипломатских напора да се смање тензије између САД и Ирана, којима су посредовали Швајцарци, Уједињене нације и Европска унија, у Вашингтону утицајни неоконзервативци попут бившег амбасадора при УН Џона Болтона, сматрају да је дијалог са Техераном немогућ, те да америчке акције морају бити усмерене ка свргавању режима исламске републике.

Истовремено, Израел је почетком јуна покренуо озбиљне маневре у којима је симулирана операција ваздушних удара против циљева који се могу повезати са иранским нуклеарним програмом, у којима је учествовало више од 100 борбених авиона Ф-15 и Ф-16.

Шеф Међународне агенције за нуклеарну енергију, ИАЕА, Мухамед ал Барадеј, чија је организација кључни играч у превладавању иранске нуклеарне кризе, упозорио је САД и Израел да ће поднети оставку уколико тее две државе нападну Иран, тврдећи да би "такав потез у потпуности обесмислио дипломатске напоре међународне заједнице."

Иран, истовремено, тврди да је нуклеарни програм, који се због читавог низа сложених проблема и генерално лошеорганизације развија прилично споро, усмерен једино добијању нових извора електричне енергије, уз помоћ руских стручњака који надгледају изградњу нуклеарне електране Бушехр.

Средином 2006. године, недељник "Њузвик" објавио је списак око 1.000 потенцијалних мета, које су стручњаци америчког ратног ваздухопловства повезали са иранским нуклеарним програмом, укључујући и центар за атомска истраживања Натанц.