Век од окончања Великог рата, централна свечаност у Паризу

Французи су се борили за своју отаџбину и слободу, доживели су пакао који нико не може да замисли, а њихова је патња саградила Француску, рекао је Макрон у обраћању.

Подсетио је да се Европа умало самоуништила у паклу који је прогутао војнике, којој год војсци да су припадали.

Победници и побеђени су дуго били у истој жалости, истакао је француски председник и поручио да лекција не може бити "један народ против других" - та поука нас обавезује да мислимо о будућости и суштинским стварима.

Упозорио је да се данас јављају "демони из прошлости" спремни да поново сеју хаос и смрт, а историја понекад прети да ће наставити својим трагичним токовима.

"Морамо афирмисати одговорност да деци пренесемо свет о којима су претходне генерације сањале", поручио је Макрон и нагласио да је мир врховна вредност јер се зна која је цена да се одбрани.

Навео је да је у рату погинуло 10 милиона војника, милиони цивила, а милијарду пројектила је испаљено само на Француску.

Макрон је истакао значај патриотизма Француза који су се борили 1914, а вредности патриотизма супротствио је - национализму.

"Француска зна шта дугује својим борцима и борцима из целог света. Клања се пред њиховом величином. Нека ова годишњица буде дан када се обнавља вечна оданост наших мртвима", нагласио је Макрон.

Захвалио је присутним светским лидерима "што су се данас окупили као браћа", али је закључио да овај скуп не треба да буде само "скуп једног дана".

"Живео мир, живеле слободне земље, живела Француска", поручио је француски председник на јрају свој говора, након чега је положио венац и запалио пламен код Споменика незнаном јунаку.

Читање писама војника из Великог рата

Церемонија обележавања 100. годишњице завршетка Првог светског рата почела је испред Тријумфалне капије читањем писама војника који су учествовали у рату.

Писма која су написана пре сто година читало је осам тинејџера.

"Драги моји родитељи, данас је било предивно. Добили смо вести о примирју јутрос у 9.30. Имао сам 10 минута да се припремим за велику параду на тргу у Монсу... Улице су биле препуне цивила који су скакали од среће бацајући цвеће... Трг и улице били су у најразличитијим бојама", наводи се у писму официра британске краљевске коњичке артиљерије.

"Драги мој Пјер, док ти ово пишем, ти тамо далеко у шумама Алзаса сазнајеш невероватне вести! Овде се чује на све стране. Болесна сам од среће, не могу да пишем... Не могу да ти опишем осећај невероватне радости на овај први дан примирја", навела је Францускиња Дениз Брије у писму веренику Пјеру Фору.

Централној церемонији је присуствало више од 80 шефова држава и влада земаља учесница рата, али и високи представници УН и европских институција.

Међу учесницима, између осталих су били председници САД и Русије, Доналд Трамп и Владимир Путин.

Осим земаља победница у Првом светском рату, обележавању су присуствовали и представници поражених земаља, попут Немачке коју је представљала канцеларка Ангела Меркел.

Србију је на церемонији представљао председник Александар Вучић.

У оквиру обележавања годишњице, најављено је прво заседање Париског мировног форума.

Форум се успоставља на иницијативу француског председника, а као одговор на растуће тензије у свету и опасности по међународну сарадњу.

"Солунски фронт је био почетак краја рата"

Србија је у рату дала велики допринос, који је био залог да се направи Краљевина СХС, а Београд је постао нова престоница, подсетио је Слободан Ђукић, професор Војне историје на Војној академији.

Први светски рат је познат као рат у рововима. Једна од чувених битака водила се у првим месецима рата 1914. на територији Србије у кругу од 200 километара, када се очекивала капитулација српске војске.

Колубарска битка била је једна од три маневарске битке у Првом светском рату.

Мирослав Лазански, војно-политички коментатор, указао је да је Солунски фронт и избацивање бугарске војске почетак краја рата и да то признају немачки генерали.

"Париз ће бити значајан и добро је да смо ми тамо, јер ми смо победница Првог светског рата, ми треба да будемо тамо, наша застава треба да буде тамо", сматра Лазански.

Велики рат званично је завршен потписивањем Версајског уговора 28. јуна 1919. године. Најзначаније одлуке донела је "велика четворка" – Вудро Вилсон, Жорж Клемансо, Виторио Орландо и Дејвид Лојд Џорџ.

Процењује се да је мобилисано око 60 милиона људи. На рушевинама три царства настао је нови светски поредак.