Дојче веле: Сећање је политика

Пре подне, 11. новембра 1918. године, амерички војник Хенри Николас Гунтер пошао је у напад на немачке положаје у Лорени и притом је убијен, тачно у 10:59 - минут пре него што је на снагу ступило примирје.

Гунтер важи за последњег палог борца у Првом светском рату. Он један је од око десет милиона страдалих војника. Али и међу цивилима је било милионских жртава.
Сто година касније, земље које су учествовале у рату се сећају страдалих у "Великом рату", како га зову у Француској и Велики Британији.

Како се тај рат обележава, открива много о томе како се он оцењује. За Француску и Велику Британију, Први светски рат је одувек имао већи значај него за Немачку, за коју су, сасвим јасно, у првом плану морална катастрофа Другог светског рата и Холокауст.

На 100. годишњицу Првог светског рата, француски председник је покренуо иницијативу и у Француској направио центар међународног обележавања те годишњице.

Увек изнова Компјењ

У суботу 10. новембра, на једној краткој церемонији се састаје са немачком канцеларком Ангелом Меркел у Компјењу, северно од Париза.

У том месту се дешавало више ствари. У једном железничком вагону, 11. новембра 1918. године у њему је потписано примирје између западних сила и Немачког царства.

Двадесет и две године касније, након што је немачка војска умарширала у Француску, Адолф Хитлер је приморао француске војсковође на капитулацију - морали су да је потпишу у том истом вагону.

Међутим, данашња француска влада жели још нечег да се подсети: "Ми ћемо кренути стопама Хелмута Кола и Франсоа Митерана из 1984. године ка Вердену", саопштено је из Јелисејске палате.

Био је то велики гест помирања када су тадашњи канцелар и председник на војном гробљу један другом пружили руку.

Врхунац свечаности ове године ће бити у Паризу. Макрон је на церемонију код Тријумфалне капије позвао преко осамдесет шефова држава и влада које су директно или индиректно учествовале у рату.

По свему судећи, присутни ће бити и амерички и руски председник. Доналд Трамп и Владимир Путин су у спору око уговора ИНФ.

Трамп је запретио да ће иступити из уговора. Двојица председника, нада се Макрон, свечаност у Паризу би могли да искористе за разговор како би се можда спасио тај уговор о забрани производње и коришћења нуклеарних ракета кратког и средњег домета.

Макрону може да користи сјај

Француски историчар Етијен Франсоа верује да је велика свечаност за Макрона питање престижа. Макронова популарност је знатно ослабила, његови планови о реформи ЕУ наилазе на отпор.

Тако би "на пар сати поново био центар света", каже Франсоа. Али председник ће са свечаношћу покушати да да свој допринос. "како би изашли из ћорсокака у којем смо се нашли ми у Европи и свету."

На отварању тродневног "Форума за мир", у оквиру велике свечаности у Паризу, требало би да говоре Ангела Меркел и генерални секретар УН Антонио Гутерес.

Поред политичара, на форуму ће бити и представници невладиних организација и други интелектуиалци који ће се заложити за мултилатеризам - супротно од оног што раде Трамп и Путин.

Тиме су Немци на свечаности снажно заступљени. Председник Франк Валтер Штајнмајер је још 4. новембра био на "концерту немачко-француског пријатељства" у Стразбуру, у Алзасу, који је од 1871. до 1918. године био немачки, а онда поново постао француски.

Немци на свечаностима код других

Британци не желе да буду део свечаности којом доминира Француска, већ инсистрирају на својој церемонији. Француз Етијен Франсоа сматра да је то "потпуно нормално", али и додаје да су Британци одувек, без обзира на предстојећи Брегзит, "били уверени да су посебни".

И у Лондону се пружа рука Немцима. Штајнмајер је први немачки државник који је ће присуствовати полагању венца на кенотафу у Лондону.

Биће то "историјски акт помирења", наводи се у саопштењу премијерке Терезе Меј, "где ћемо се присетити свих страдалих и изразити нашу захвалност за мир."

Са тиме се не слажу сви у Британији. Лист The Sun је писао да би Штајмнајерово присуство могло да доведе до отпора ветерана. Али за сада о томе није ништа познато.

Штајнмајер у Лондону и Стразбуру, Меркелова у Паризу и Компјењу - Немци пре свега желе да покажу, сматра немачки историчар Јерн Леонард, "да желе да то буде европски".

Настоје да се избегне сваки утисак да постоји неко специфично немачко обележавање, "због страха да би то могло да отвори Пандорину кутију", па тако и питање да ли је Версајски мировни уговор након Првог светског рата исувише оптеретио Вајмарску Републику и тиме допринео њеној пропасти.

Колико год то политички разумљиво било, сматра Леонард, Немачка је "екстремно дефанзивна" када је реч о немачким искуствима са краја рата.

Пољска церемонија привлачи екстремне десничаре

На бившем бојном пољу Ипр у Белгији, европски бискупи су већ одржали мису за жртве рата. Бискуп из Есена, Франц-Јозеф Овербек - који је истовремено и војни бискуп - упозорио је на опасност потцењивања ратних сукоба и склањања у "лажну сигурност".

"Национализам и популизам су се поново распламсали, одушевљење за европски пројекат нестаје", оцењује Овербек и упозорава да је мир "поново" угрожен.

Све то што бискупе забрињава могло би да се види на једној другој свечаности.

За Пољску је крај Првог светског рата пре свега поново рађање пољске државе. Али прослава 100. годишњице независности привлачи и екстремне десничаре.

Безбедносне службе процењује да би на "Маршу за независност" у Варшави могли да учествују и припадници међународне нацистичке организације "Blood and Honour". На традиционалном маршу, прошле године је учествовало око 60.000 десничара.

Свечаности у Француској и друге се разликују пре свега по односу према Немцима, сматра Етијен Франсоа: "Већина свечаности у Француској је у знаку немачко-француског помирења." Са друге стране, у Пољској и другим земљама "желе пре свега сами да славе".

Паралеле: тада и сада?

С обзиром на данашњи десничарски популизам и националазим, поједини политичари виде паралеле са почетком 20. века. Франсоа ситуацију пореди са Европом двадесетих година "када су постојале намере да се мирна Европа другачије уреди, али исто тако је постојао и снажан отпор".

Тај отпор је међутим почео тек почетком светске економске кризе 1929. године.

Он страхује од неке нове економске кризе "у наредних десет година" и поставља питање: "Како ће европске земље у том случају да реагују? Хоће ли бити довољно повезане да би се криза превазишла?"

Од свечаности 11. новембра, Етијен Франсоа пре свега очекује да ће појачати "свест да ми Европљани и поред свих разлика имамо сличности и да се исплати на томе градити будућност".