Избори у Немачкој: Прво Хесен, онда Берлин

Да ли четврти кабинет Ангеле Меркел од априла ове године постоји, или само преживљава? Да ли опстаје на ногама или на коленима? Да ли ради или само "петља", како се све чешће чује и чита у овдашњим медијима?

Кад је реч о "петљању" у политици, немачки језик користи у жаргону метафору "herumwursteln", што би била визуелизација особе која "нешто петља с кобасицом". Прави кобасице, а у ствари не зна како, па је и резултат такав, запетљан.

Како се кобасице углавном прже, пеку и бацају на роштиљ, онда је главна нада сваког неталентованог кувара да ће термичка обрада сакрити трагове претходног "петљања", барем толико да му се крајњи корисници не дигну од стола и оду негде другде.

Ако се та весела немачка реч даље прати у етимолошком вијугању, долази се до њеног главног значења, а то је – аматеризам.

Чак више није ни главно питање хоће ли влада у Берлину пасти одмах после Хесена или нешто касније, да ли ће Ангела Меркел бити потврђена као шефица странке на конгресу ЦДУ почетком децембра, или не.

Напротив, тежиште се тренутно ставља на аматеризам којим федерална влада решава кризе и упада у нове пре него што се извукла из старих.

Не само медији, чак и сама Ангела Меркел говори о лошем билансу владе, надајући се да ће се та врста мазохизма исплатити у тактичком смислу.

Канцеларка у говору у Дибургу (Хесен) пре два дана: "Бићу сасвим отворена: није добро то што смо последњих месеци радили. Али немојте нас сад казнити на изборима у Хесену само да бисте опалили шамар Берлину! Немојте угрозити будућност своје покрајине само да бисте нас казнили!"

Професионалци у Визбадену, аматери у Берлину...

У Визбадену (Хесен) је тренутно на власти коалиција ЦДУ/Зелени. Покрајински премијер је Фолкер Буфије (ЦДУ), а вицепремијер и министар привреде Тарек ел Вазир (Зелени).

При томе страх од пораза има само ЦДУ, док Зелени радо иду у изборе.

Први у испитивањима јавног мњења губе до четрнаест одсто гласова, за друге су прогнозе како би могли скоро удвостручити резултат с прошлих избора (2013: 11 одсто).

NZZ: "Не само да је црно-зелена коалиција у Хесену популарна и функционише савршено већ и пева у једном гласу са социјалдемократама као највећом опозиционом странком.

Сви су се удобно наместили у том аранжману – Торстен Шефер (СПД) се гурнуо у политичку средину, Буфије (ЦДУ) говори као да је из Зелених, а Ел Вазир (Зелени) им доноси позлату најомиљенијег покрајинског политичара. Они су као једнојајчане идеолошке тројке, кад их гледаш, не зна се ко је ко. А није ни битно!"

Ако су три главна играча ЦДУ, СПД и Зелени исти, сложни и изменљиви, зашто онда два прва тако драматично губе, а трећи добија?

Не само Зеленима да се прогнозира високи резултат (20 одсто), и сви други би се данас могли померити који корак напред: левица са пет (2013) на осам одсто, либерали (ФДП) са пет на девет, АфД са четири на чак 12 одсто, три пута више него пре пет година!

Само једна варијабла уједињује тако нелогично понашање хесенских гласача, а то је став према савезној влади у Берлину и њеном "петљању" с низом изазова којима није дорасла.

Канцеларкин вапај "немојте нас казнити у Хесену само да бисте Берлину опалили шамар", односно, немојте уништити професионалце у Визбадену само да бисте продрмали аматере у Берлину, нараста до дилеме достојне античке драме.

ZDF: "Све је могуће – и канцеларкин одлазак, и слом велике коалиције. У току изборне кампање протекле седмице Ангела Меркел је рекла – 'прво се гласа у Хесену, а онда се разговара о Берлину'.

Једина стратегија која јој је остала јесте да у јавној свести створи радикалну дистанцу између покрајинских власти у Хесену и савезних у Берлину. За канцеларку се већ више пута писало да је 'одмеркелована' (ausgemerkelt), томе се недавно придружио и термин 'сумрак канцеларке' (алузија на Вагнеров 'Сумрак богова', прим. В. К.).

У суштини, она увек користи исту мустру за плетење: најпре мала порција самокритике, онда што више дистанце између успешних и неуспешних делова политичког погона, у овом случају између Хесена и Берлина."

"Дистанца" је чаробна реч хесенске изборне кампање, непресушна аргументација која се одвија у варијацијама "они нису ми, ми нисмо они".

То је тактички покушај стварања дистанце између покрајине и федерације, између Уније која влада у Берлину и оне у Визбадену, између социјалдемократа који владају у Берлину и заборављају да су опозиција у Визбадену.

Канцеларкина "мустра за плетење" (ЗДФ) коју препоручује гласачима Хесена је – спасите оно што ваља, јер на тај начин спасавате оно што не ваља.

Сам изборни слоган – прво ћемо узети Хесен, онда поправити Берлин – као да је писао Леонард Коен: "First we take Menhesen, then we take Berlin"!

FAZ: "Реторика повлачења"

У коментару франкфуртског листа, аутор Кристијан Гајер описује реторику и држање канцеларке као "већ отишле".

Канцеларкином "судбинском реченицом" коментатор назива њену изјаву: "Сви покушаји оних који данас, или су јуче покушавали да одреде мог политичког наследника, јесу пропали".

У немачком оригиналу оно "данас", што значи сад, између баварских и хесенских избора, нема пратњу граматичког времена. Оно је само, инокосно, граматички неправилно употребљено. Пропали су покушаји смене "јуче", то јест прошлих година, док "сада" остаје непокривено, значи могуће.

Анализирајући ту реченицу натенане, ученим језиком у херменеутској структуралној методи, аутор долази до следећег закључка: канцеларка се већ помирила с одласком. Она је за себе саму бивша, сад само тражи погодан моменат да то саопшти јавности.

FAZ: "У парадоксалном врхунцу већ отишла Ангела Меркел апелује на бираче у Хесену да не реагују на парадокс бирајте-добре-да-бисте-спасили-лоше. Преведено, немојте одлучивати о Хесену само да Берлину ударите шамар, јер ми се нисмо кандидовали у Хесену!

Шта то она њима у ствари каже? Бирајте ме, али ме немојте задржати. Немојте поставити крст изнад мене, већ иза мене, на гласачком листићу! Ја сам она која није! Стратегија одласка умотана у старозаветну терминологију већ се препознаје. То је Фројд наопачке: Онде где јесам, тамо ме нема."

Анализа није без црног хумора, за шта се без ауторове намере побринуло његово презиме "Geyer", у изговору истоветно са именицом "Geier"/лешинар".

На тај ненамерни цитат, долази још и намерни "лешинарски" цитат са старозаветном изреком "Ја сам који јесам", коју изговара Јахве кад се први пут јави Мојсију из горећег жбуна. "Ја сам" у таквом контексту је – ја сам бог!

А "бог" је рекао да се више неће кандидовати на изборима – осим сада у Хесену, кад се о њему/њој ионако не гласа!

А сад адио...

Аустријанци, у високом постотку задовољни што су избегли кризу закаснеле политичке смене, која већ годину дана потреса Немачку, не држе много до криптичног језика кад се ради о судбину владе у Берлину.

Пресе јуче, у суботу: "Већ је време за Ангелу Меркел да се повуче са власти. Та такозвана 'велика коалиција' без снаге и идеја не служи Немачкој ако остане на власти још три године."

Пресе 27. септембра: "Моћ Ангеле Меркел се топи из дана у дан. Тај процес њене личне рецесије је незаустављив. При томе прави изазови тек долазе – избори у Баварској 14. октобра и Хесену 28."

Они први су у резултату послали катастрофалну поруку у Берлин, али су тамо сви дисциплиновано остали на својим местима чекајући изборе у Хесену.

Сад се и они одржавају, а изгледи нису сјајни за коалицију у Берлину, чак и ако губици не испадну тако драстични како се прогнозира у испитивањима јавног мњења.

Тарек ел Вазир, премијер у Визбадену, или канцелар у Берлину?

NZZ: "Тарек Ел Вазир из Зелених одлучује ко ће бити премијер Хесена. А ако на изборима данас прође још боље него што се претпоставља, то би могао бити он сам."

"Тај је материјал за канцелара", писао је минхенски SDZ још 2009. о Ел Вазиру.

Тарек ел Вазир (р. 1971, Офенбах на Мајни) има јеменског оца и немачку мајку.

Могао је бити и хришћанин и муслиман, као што су медији својевремено писали за Обаму да је могао бити "и бео и црн". И један и други су питање личног идентитета дефинитивно решили женидбом – Обама је постао "обојен" уз Мишел, а Ел Вазир муслиман кад је супругу довео из Јемена.

Политиколог по образовању, политичар по професији, Немац по патриотизму, Ел Вазир је без премца најпопуларнији политичар у Хесену.

Овако швајцарски NZZ описује тајну његовог успеха: "Много важније од социјалног питања у Хесену је разлика између оног друштвеног миљеа отвореног ка свету и будућности и традиционалиста који се тврдокорно држе прошлости и провереног.

Миграциона криза 2015. је ту линију разграничавања гурнула у сам центар. На тој граничној линији између старог и новог могле су да се профилирају и социјалдемократе, али у намери да буду свачија симпатија, постали су свачија луда."

NZZ и даље: "За разлику од њих, Зелени профитирају у процесима друштвене фрагментације и индивидуализације. Они не покушавају да буду 'everybody's darling', већ се концентришу на гласачки сегмент имућног и академски образованог центра, коме дају у руке монету и морал.

Између Зелених и њиховог гласачког тела на делу је класична клијентелистичка политика ('монете', у смислу добрих места и високих плата, прим. В. К.) уз супериорни осећај да стоје на стани добра и напретка ('морал')."

Пре 23 године, кад је Ел Вазир први пут за Зелене ушао у покрајински парламент Хесена, старији посланик из ЦДУ-а га је питао: "Тарек, кад муслимани преузму власт у Немачкој, хоћеш ли рећи неку добру реч за мене?" Описујући догађај у интервјуу за Велт (29. 4. 2010), Ел Вазир каже да је "остао без текста".

Посланик који је то питао спада у "оригинале", како се колоквијално зову политичари који изгледају као синтеза "оригиналних" поставки странке – у случају ЦДУ хришћанин, бео, конзервативан, воли кобасице у киселом купусу.

У међувремену је и Ел Вазир постао "оригинал" – Зелени оригинал.