УНХЦР: Преко 1.600 миграната страдало на путу ка Европи

Од почетка ове године, више од 1.600 особа удавило се или је нестало у очајничком покушају да допру до Европе, од којих више од 1.500 у Средоземном мору, наводи се у извештају Агенције УН за избеглице (УНХЦР).

У извештају, под насловом "Путеви очајника", такође се указује на смањење укупног броја људи који стижу у Европу преко Средоземља али и нагли пораст броја дављеника.

На сваких 18 особа које су дошле у Европу преко централног Средоземља, у првих седам месеци 2018, једна је нестајала – што је више него у истом периоду 2017, када је однос био један утопљеник на сваке 42 особе пристигле у Европу истом рутом.

"Овај извештај поново потврђује да је Средоземље једна од најопаснијих рута на свету", рекла је Паскал Моро, директорка Бироа за Европу УНХЦР-а.

"С обзиром да је број новопристиглих на обале Европе у паду, више се не поставља питање да ли Европа може да се избори, већ да ли Европа може да скупи људскост да спасе животе", истакла је Морова.

Протеклих месеци УНХЦР је, заједно са Агенцијом УН за миграције (ИОМ), апеловао за предвидљив, регионални приступ спасавању и искрцавању људи затечених у водама Средоземног мора.

УНХЦР такође позива Европу да повећа број безбедних и законских путева до сигурности за избеглице, укључујући и повећавањем броја места за пресељење и уклањањем препрека спајању породица – да помогне да се нађу алтернативе путевима очајника.

У Извештају УНХЦР-а се, такође, говори о опасностима са којима се избеглице суочавају путујући копном према Европи, а понекад чак и кад су већ на њеном тлу. Наглашава да је висок проценат оних који су прешли море из Либије а који су били жртве неког облика злоупотребе.

Осврћући се на кораке које су неке државе предузеле да би спречиле људе, а међу њима и избеглице, да стигну на њихову територију, Извештај апелује на државе да омогуће приступ поступцима азила онима који траже међународну заштиту, као и да оснаже механизме заштите деце без пратње а која траже азил.

Што се тиче Западног Балкана, Извештај такође наводи да је у Босни и Херцеговини дошло до значајног раста броја избеглица и миграната које пристижу и транзитирају кроз земљу. Крајем јула ове године тамо је евидентирано више од 10.100 новопридошлих, у поређењу са мање од 250 у првих седам месеци 2017.

Сличан тренд уочен је и у другим земљама у региону, што значи да се људи вероватно крећу из једне у другу земљу у потрази за алтернативним путевима.

Новопридошлице су нерегуларно путовале из Грчке преко Албаније и Црне Горе или долазе из Србије, а међу њима и особе које су претходно покушале да уђу у Мађарску кроз транзитне зоне у којима је приступ додатно смањен.

"У периоду од 1. јануара до краја јула ове године, у Србију је ушло 6.103 избеглица и миграната, што представља пораст у поређењу са истим периодом прошле године када је евидентиран улазак 2.654 избеглица и миграната", истиче се у извештају.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

субота, 21. септембар 2024.
14° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи