САД и Турска – тињајући спор стратешких савезника

Нове санкције или пуштање на слободу америчких држављана - тај ултиматум Америка је дала Турској, а рок истиче данас. Турска најављује царине на увоз америчких производа, председник Ердоган, Америку оптужује за политичку заверу да потпуно порази његову земљу, која се суочава и са новим падом вредности домаће валуте. У међувремену, храбри Турке да продају доларе и купују лире како би помогли привреду и тражи нове савезнике.

Најпре се уздао у Бога, а сада се турски председник узда у мере којима одговара на удвостручене америчке царине на челик и алуминијум из Турске и пад лире.

"Бојкотоваћемо електронске производе из САД", поручио је Реџеп Тајип Ердоган.

Док је долар, на који се ослања турска привреда, на највишем нивоу у последњих 13 месеци, лира је за 40 одсто ослабила од почетка године.

"Оно што се дешава је паника. Кад имате губитак на курсним разликама од 20 одсто, нема сталоженог инвеститора који ће то посматрати. Оно што је највећа опасност је домино ефекат који би се прелио на тржишта у развоју", упозорава брокер Ненад Гујаничић.

Пре политичког ударца, економија је већ била рањива. Раст, односно потрошња финансирани су великим задуживањем.

Питања су да ли ће турске компаније моћи да врате дугове и како ће проћи европске банке које раде у Турској. Ердоган не оклева, већ тражи нове савезнике.

"Или ММФ-у у том случају мора да спусти главу и почне да слуша или тражи новац са друге стране, од Русије, Кине, можда Катара али то све није довољно, јер те све земље траже нешто заузврат. Русија тражи да буде ближа њој него западу", дипломата Владислав Јовановић.

Иако су стратешки савезници више од 50 година, Турска и Америка су у последње време у тињајућем спору - због оптужби да Америка стоји иза покушаја пуча.

Уследила су два одбијања - Вашингтона да испоручи Фетулаха Гулена, и Анкаре да ослободи америчког свештеника Ендруа Брансона.

Да ли има повратка у међусобним односима?

Стејт департмент као катастрофални развој догађаја види и наоружавање Турске руским ракетним системима.

Владимир Ајзенхамер са Факултета безбедности сматра да повратка може бити, јер је Трамп способан да направи корак назад, али и два унапред.

Међутим, како додаје, проблем је што постоје "две усијане главе на брвну", два јака политичара који одмеравају снаге.

Док Турска тражи нови новац, њеном се, барем оном кроз улагања, надао и Балкан.

"То ће зависити од економске ситуације en general. Ако турска економија буде трпела нема ни говора о подухватима ван турских граница", каже Ајзенхамер.

Док се Запад питао шта Турска жели на Балкану, та земља започела је стотине пројеката у овом региону.

Број коментара 1

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

четвртак, 19. септембар 2024.
22° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи