НАТО самит – постојао спор али потпуног раздора нема

Велики раздор у НАТО-у, чега су се многи недељама прибојавали, на крају је изостао. Доналд Трамп није најавио ни повлачење из Савеза, ни повлачење америчких војника из база у Немачкој.

Након јутарње вербалне буке председника САД, када је на мети пре свега била Немачка, он се током пленарног заседања задржао на уобичајеним критикама.

Издвајања партнера за одбрану исувише су мала и сви би заправо требало да издвајају четири одсто БДП-а (као САД), уместо обећаних два – што нису сви ни испунили. Али то би пре свега требало да се схвати као нека врста шок-потеза – ни од једног учесника се не очекује да испуни тај захтев.

Без обзира на то, Доналд Трамп, према изјавама учесника самита, не доводи у питање опстанак војног савеза. Из кругова француске владе кажу да је учесницима самита Трамп чак упутио позитивне и конструктивне поруке. Из британских извора могло се чути и то да се Трамп позитивно изразио о Европи.

Било је спора, живот иде даље

"Било је дискусије, било је размимоилажења мишљења", рекао је по завршетку самита генерални секретар НАТО-a Јенс Столтенберг. Он је оценио да је тога у историји Алијансе увек било и да је најважније да се на крају постигне решење.

То што је договорено, у великој мери одговора закључцима самита у Велсу 2014. године. Дипломате НАТО-a недељама су пажљиво припремале заједничку декларацију. Шефови влада земаља-чланица потврдили су да су одлични у томе да у наредних пет година остваре циљ о издвајању два процента бруто националног производа за одбрану. Додатних обећања није било.

Било је неколико конкретних закључака, као што је позив Македонији да започне приступне преговоре с НАТО-ом, након коначног решења спора око имена. У Ирак би требало да буде послата нова мисија за обуку коју ће предводити Канада. Од две нове главне базе, једна би требало да буде изграђена у немачком Улму.

Немачка влада притом нарочито наглашава допринос који даје за Савез, поред директних издатака за наоружање. Тако би требало сагледавати величину војних снага стављених на располагање, као и укљученост у мисије, наводи немачка страна. Међутим, на циљ од два одсто Берлин гледа као на нешто што треба постепено да се испуни, а не овог тренутка.

У завршној декларацији су и уобичајена упозорења на дестабилизујући утицај Русије, којој се званично приписује и напад нервним отровом у Солсберију. Истакнута је и забринутост због појачаних ракетних тестова у Ирану, као и због "дестабилизујуће регионалне активности" Техерана, што се односи на војно мешање у Сирији.

Нормалност између Трампа и Меркелове

Онај ко је очекивао да ће Трамп своје анти-немачке тираде наставити и током разговора с канцеларком Ангелом Меркел у ужем кругу – тај се преварио. Након преподнева, када је необуздано, лажним чињеницама насртао на Немачку, Трамп је тон променио за 180 степени: "Ми (!) имамо веома добар однос са канцеларком, феноманалну везу са Немачком, остварили сте велики успех и честитамо вам. И верујем да ће се наша трговина повећати, као и многе друге ствари."

О питањима одбране није било речи. Састанак с Меркеловом, Трамп је искористио за своју омиљену тему – европски и немачки извоз у САД. Притом је било речи о аутомобилима, али и о фармацеутским производима, јер председник је недавно уочио проблем с високим ценама лекова у САД.

Ангела Меркел је јасно нагласила да Европи није у интересу спирала ескалације када се ради о трговини. Она је подсетила и да ће ускоро у Вашингтон отпутовати председник Европске комисије, када ће и бити настављено преговори о тој теми.

Било је речи и о миграцији: канцеларка је америчком председнику објаснила покушај ЕУ да се, кроз партнерство са Африком, проблему приступи у матичним земљама миграната. Изнеле је и свој став о политици Русије, ситуацији у Украјини и председнику Путину. Меркелова је наравно одбацила Трампове тврдње о немачком увозу енергената из Русије: Немачка добија само око девет одсто енергије из Русије, а не 60 до 70 одсто, што је Трамп непосредно пре тога тврдио.

Разговор са Трампом сумирала је сталожено: рекла је да је задовољна што се указала прилика за разговор. Објаснила је да се разговарало о економским приликама, миграцији, о питањима будуће трговине "и о предстојећим путовањима председника".

Даља размена са САД је важна "зато што смо партнери и зато што желимо наставак сарадње". Више пред микрофонима новинара није хтела да говори. У сваком случају, разговор је протекао у нормалној атмосфери, без даљих испада Трампа. А он је немачкој канцеларки чак пренео и поздраве своје породице.

Много буке ни око чега?

Делује као да се за само један дан амерички председник на самиту НАТО-а вратио на нормалну температуру. Пре подне је дивље нападао и оптуживао – касније је његов наступ био у оквирима очекиваног.

Раздор између Европе и САД је изостао, чега су се прибојавали многи. И састанак Трампа с француским председником Емануелом Макроном описан је као пријатељски и опуштен.

Макрон је иначе успео да предухитри председника САД: он ће се с председником Путином видети у недељу у Москви, на финалној утакмици Светског фудбалског првенства Француска-Хрватска.

Трамп ће се с Путином срести дан касније, у Хелсинкију .