Становништво Западне Европе расте на штету Источне

Бечки научници анализирали су развој становништва у Европи између 1990. и 2017, узимајући у обзир природни демографски развој и миграције.

Дошли су до закључка да у Европи свега неколико стотина километара раздваја подручја снажног раста становништва и "алармирајућег демографског пада".

На два супротстављена "пола" налазе се Ирска са растом од 36 одсто, пре свега захваљујући природном демографском развоју, и Босна и Херцеговина са највећим смањењем становништва од 22 одсто проузрокованим емиграцијом.

Остале земље са највећим растом становништва су Швајцарска, са растом од 26 одсто, пре свега због усељавања, Норвешка са 24 одсто (како природним растом, тако и захваљујући миграцији), Шпанија са 20 одсто (миграција), Француска са 18 одсто (мање миграција, више природни раст) и Шведска са 17 процената (претежно захваљујући миграцији).

Аустрија се са плусом од 15 одсто налази у западноевропској средини, при чему је раст становништва проузрокован пре свега миграцијом (13 одсто).

Када је реч о Немачкој, научници су дошли до неочекиваног податка да је на једној страни то једина западноевропска земља са јасним природним падом броја становништва (минус четири одсто), уз миграциони раст од девет одсто, што је мање од других земаља.

На другој страни, Бугарска, Летонија, Литванија, Молдавија, БиХ и тзв. Косово од 1990. бележе смањење становништва за више од 20 одсто, наводи се у анализи Аустријске академије.

Раст је бележен само у Словенији и Словачкој са по три одсто.

Смањење становништва у Источној Европи је готово у свим земљама проузроковано миграцијом.

"Миграциона кретања су у међувремену постала главни фактор који стоји иза раста или смањења становништва у Европи", констатује демогаф Аустријске академије наука Томас Соботка.

Указује се да се фертилитет у Источној Европи у скоријој прошлости све мање разликује од западноевропских земаља, и да су сада миграциона кретања та која деле континент на два дела.