"Много добре воље за решавање спорова око миграција"

Меркелова и још 15 европских лидера састали су се у Бриселу како би се изборили с имиграционом политиком која је правила поделе у блоку откад је више од милион миграната стигло 2015. године. 

АП наводи да је Меркелова казала да су се учесници самита сложили да спољне границе Европе треба да буду боље заштићене како би се спречило да их људи илегално прелазе и нагласила да би "све земље требало да поделе терет" и вези са мигрантима.

Немачка канцеларка је рекла да земље до којих мигранти прво стижу не би требало оставити да се саме изборе са њиховим приливом, али да такође новопридошле особе не треба да одлучују у којој ће европској земљи поднети захтев за азил.

Истовремено, француски председник Емануел Макрон рекао је раније да је потребно ефикасније се позабавити секундарним миграционим токовима и више улагати у заштиту спољних граница.

"Морамо радити са трећим земљама, изван ЕУ, на заустављању прилива миграната", истакао је Макрон.

Према његовим речима, могућа је сарадња између 28 држава чланица ЕУ или међу мањим бројем чланица које желе да заједно наступају.

Макрон је, такође, упозорио да се ЕУ суочава са политичком кризом због миграција.

Италија: Све чланице да прихвате свој део миграната, или...

Италијански премијер Ђузепе Конте изјавио је да је "несумњиво задовољан" састанком са осталим лидерима ЕУ у Бриселу, током којег је разговарано о питању миграција. 

"Усмерили смо дебату, која је у току, у правом смеру", навео је Конте на свом налогу на Твитеру.

Италија је на састанку представила документ у којем је, између осталог, позвала земље ЕУ да прихвате свој део економских миграната који улазе у блок, или да добију мање новца од Уније, подсећа Ројтерс. 

У документу је наведено 10 тачака којима би, како сматра Рим, требало решити тај проблем.

"Свака земља утврђује улазне квоте за економске мигранте", наводи се у документу, у који је Ројтерс данас имао увид.

То је, истиче се, принцип који се мора поштовати, али за земље које не пружају добродошлицу избеглицама морају се обезбедити "адекватне контрамере", које се тичу добијања новца из фондова ЕУ.

У документу се јасно ставља до знања да Италија жели промене такозваних Даблинских прописа, којома се утврђују правила за решавања питања тражилаца азила и миграната који долазе у ЕУ.

Према садашњим правилима, прва земља ЕУ у коју тражилац азила уђе, одговорна је за његов захтев за азил.

Међутим, у италијанском документу се истиче да, "ко долази у Италију, стиже у Европу", како би се посебно нагласило да би ЕУ требало да има заједничку одговорност за оне који се спасавају на мору.

Италијани истичу и да је у питању опстанак Шенгенске зоне.

У документу се, такође, позива на формирање центара за мигранте у другим земљама ЕУ, уз напомену да се то питање не може ограничити на Италију и Шпанију.

Ставови Мадрида и Брисела

Шпански премијер Педро Санчез рекао је, уочи почетка састанка у Бриселу, да Мадрид намерава да испуни своје обавезе.

"Наравно да смо посвећени ЕУ, спремни смо да постигнемо заједнички одговор на глобални изазов, а то су миграциони токови који пристижу, поготову сада, са западног Медитерана. Тражићемо подршку од наших колега, других држава чланица, како бисмо боље конторлисали прилив на чијем смо сада удару са западног Медитерана", рекао је Санчез.

Белгијски премијер Шарл Мишел рекао је да је за Белгију важна контрола спољних граница ЕУ, као "предуслов за безбедно слободно кретање људи у Шенген зони".

"Друга важна тачка данас јесте да се јасно стави до знања шта су потенцијални услови за пријемне центре у складу са међународним правима. Трећа тачка, веома важна, јесте да се постигне споразум о Даблину како би се загарантовала солидарност и одговорност", рекао је Мишел.