АП: Десет историјских момената САД и Северне Кореје

Две државе нашле су се на супротним странама Корејског рата, који је трајао од 1950. до 1953. године и у којем је погинуло више милиона људи, укључујући и 36.000 америчких војника.

Рат је почео у јуну 1950. године када су севернокорејски војници прешли преко границе са Јужном Корејом и започели изненадан напад. Јужнокорејска војска умало је протерана са полуострва због своје неспремности, све док снаге Уједињених нација предвођене САД нису успеле да одбију напад севернокорејских војника, пише агенција. 

АП каже да је Кина интервенисала на страни Севера, чиме је напредак УН заустављен.

Борбе су окончане примирјем у јулу 1953. године, али мировни споразум никад није потписан, чиме је полуострво и даље у техничком стању рата. Данас је око 28.500 америчких војника стационирано у Јужној Кореји.

Јануара 1968. године, морнарица Северне Кореје напала је и преузела амерички шпијунски брод "Пуебло" надомак источне обале Северне Кореје. Приликом напада погинуо је један амерички морнар, а 82 је зарбљено, пише АП. 

Заробљени морнари су провели 11 месеци у Северној Кореји, током којих су, како наводи агенција, тучени и испитивани пре него што су пуштени на слободу. Морнари су ослобођени након што је главни преговарач САД потписао споразум којим је потврђено да је амерички брод нелегално ушао у територијалне воде Северне Кореје. Заплењени брод "Пуебло" је изложен у Пјонгјангу.

На лето 1976. године два америчка војника су убијена секиром у демилитаризованој зони између две Кореје, док су покушавали да скрешу дрво које се налази на том подручју. САД су одговориле тако што су послале бомбардере Б-52 према демилитаризованој зони како би застрашили Северну Кореју. Тадашњи лидер Севера, Ким Ил Сунг, изразио је жаљење због убистава и овај случај је уписан у историју као један од најноторнијих убистава у демилитаризованој зони, наводи агенција.

Прва прилика за самит Јужне и Северне Кореје појавила се 1994. године, када је Северну Кореју посетио бивши амерички председник Џими Картер у циљу решавања размирица. Картер се у Јужну Кореју вратио након преговора са Ким Ил Сунгом и тадашњем председнику Јужне Кореје Ким Јонг Саму предложио самит две Кореје. Јужнокорејски председник прихватио је понуду, међутим, до самита није дошло, јер је Ким умро од срчаног удара у јулу 1994. године. 

Први самит двеју Кореја одржан је 2000. године, када је на челу Севера био Ким Џонг Ил, а Југ је представљао тадашњи председник Ким Дае Јунг.

Касније те године, у октобру, САД су потписале уговор о нуклеарном разоружању Северне Кореје, чиме је, како наводи АП, окончана вишемесечна брига да ће Северна Кореја повлачењем из Споразума о неширењу нукларног оружја претворити своје нуклеарно гориво у бомбе. Пактом, који је назван "Споразумни оквир", Северна Кореја је прихватила да престане са нуклеарним развојем и да у једном тренутку размонтира сва своја нуклеарна постројења. Пакт је, међутим, пропао 2002. године када су амерички званичници оптужили Северну Кореју да у тајности води програм у којем користи обогаћени уранијум.

Октобра 2000. године, "десна рука" Ким Џонг Ила и вицемаршал Северне Кореје Чо Мјонг Рок допутовао је у САД, чиме је постао највиши званичник који је посетио САД још од времена Корејског рата. Чо се тада састао са тадашњим председником Билом Клинтоном и уручио му Кимово лично писмо. Чо је посетио САД, јер су две земље тражиле олакшање међусобних односа, након ескалације непријатељстава у напослетку првог самита две Кореје, наводи АП.

Неколико недеља након посете, америчка државна секретарка Мадлен Олбрајт посетила је Пјонгјанг у покушају да организује посету Клинтона.

Састала се са Ким Џонг Илом и заједно су гледали спектакл "Ариранг". Мирно расположење између САД и Северне Кореје распало се након што је Џорд Буш млађи дошао на место председника 2001. године и поставио чврсту политику према Северној Кореји. Клинтон је, на крају, као изасланик посетио Северну Кореју 2009. године како би осигурао слободу двојице америчких новинара заробљених у тој земљи, наводи АП.

САД и Северна Кореја поново су се нашле у преговорима 2003. године у оквиру преговора Шест нација, међу којима су биле и Кина, Јужна Кореја, Русија и Јапан. Током преговора, који су са прекидима трајали до 2008. године, Северна Кореја је обуставила свој нуклеарни програм и укинула поједине кључне елементе у свом главном полигону за тестирање нуклеарног наоружања. Заузврат, добили су, како наводи АП, безбедност, економске и енергентске повластице. 

Ови преговори такође су пропали, јер није постигнут договор око начина да се провери да је Северна Кореја заиста започела са нуклеарним разоружавањем. Током 2009. године, Северна Кореја се повлачи из преговора.

Крајем 2011. године, преминуо је Ким Џонг Ил, а наслеђује га његов син Ким Џонг Ун који је одмах почео са, како наводи АП, неуобичајено великим бројем оружаних тестова. Ким је тада рекао да му је циљ да направи нуклеарне ракете које имају способност да погоде копно САД. 

Прошле године, свет је посведочио великом заоштравању односа САД и Северне Кореје, а Трамп и Ким су вређали један другога и непрестано износили претње нападом.

АП каже да је Ким ове годне променио своју тактику. Послао је делегацију Северне Кореје на Зимске олимпијске игре у Јужној Кореји, а састао се и са јужнокорејским председником Мун Џае Ином у демилитаризованој зони. Лидер Северне Кореје тада је рекао да је спреман да се одрекне свог нуклеарног програма, уколико добије безбедносне гаранције од Америке.

Трамп је на крају пристао да се састане са Кимом, а недавно је и један од највиших севернокорејских званичник Ким Јонг Чол путовао у САД, носећи писмо од Кима Трампу.