Политико: У европској политици у моди млади лидери

До промене није дошло на улицама, већ преко гласачких кутија, почевши од избора тада 40-годишњег Алексиса Ципраса у Грчкој 2015. године.

Скорији талас млађих лидера почео је 2017. године са ирским Леом Варадкаром (39) и француским Емануелом Макроном (40) и наставио се све до Аустрије и Себастијана Курца (31) и шпанског Педра Санчеса, а такође и Луиђија ди Мајоa (31) и Матеa Салвиниja (45) са којима је просечна старост европских лидера први пут испод 50 година, пише Политико.

Да је Марјан Шарец, 40-годишњи словеначки левичар, освојио највишу позицију своје земље на националним изборима 3. јуна, просек би додатно опао, пише Политико.

Италијански премијер Ђузепе Конте има 53 године, деценију је млађи од свог претходника Паола Ђентилонија.

Већина ових млађих лидера је настројена антисистемски, било да више нагињу ка левичарима или десничарима, и њих Политико назива "Новом Европом".

Јасно је да се покрети и странке које желе промене у Европи углавном више ослањају на млађе људе.

Ипак, има изузетака у овом тренду, као што је један од вођа ових антисистемски настројених политичара и лидер Алтернативе за Немачку (АфД) Александер Гауланд који има 77 година.

Иако није европски вођа, јасно је да је и Доналд Трамп који пуни 72 године 14. јуна, део тренда јачања антисистемског покрета.

Занимљиво је да је најмлађи светски лидер у овом тренутку Матео Ћаћи (28), један од двојице капетана регента маленог Сан Марина, наводи Политико.