Нуклеарно оружје Северне Кореје – програм обавијен велом тајне

Не би било тешко сакрити барем неке бојеве главе и радиоактивни материјал у огромном комплексу подземних постројења Северне Кореје, оцењује АП, у анализи о нуклеарном програму Пјонгјанга обавијеном велом тајне, који деценијама ставља на муке цео регион.

Мистерија је колико тачно бојевих глава садржи нуклеарни арсенал Северне Кореје, али према проценама, Пјонгјанг на располагању има од 10 до чак 60 или 70 бомби, наводи америчка агенција.

Нејасно је и колико су те бомбе модерне, мада је Северна Кореја извела шест подземних експлозија од 2006. године, укључујући тестове за које наводи да су биле пробе две хидрогенске бомбе.

"Ипак, једно је извести нуклеарну пробу, а нешто сасвим друго направити бојеве главе довољно мале да их понесе ракета дугог домета која може да погоди САД", указује АП.

Ким је прошлог новембра рекао да је његова земља овладала технологијом, док многи страни екстерти и владе верују да је Северна Кореја стигла барем до те тачке.

Иначе, нуклеарне бомбе могу бити направљене од плутонијума или високообогаћеног уранијума, а Северна Кореја има обе врсте, напомиње се у анлизи.

У извештају јужнокорејске владе из 2016. године, стоји да је Северна Кореја произвела 50 килограма плутонијума за оружје, што је довољно за израду шест до 10 бомби.

Северна Кореја је затворила фабрику за производњу плутонијума у свом главним нуклеарном комплексу у Нијонгбјону 2007. у оквиру споразума о разоружању у замену за помоћ, али је тај споразум касније раскинут, а сателитски снимци показују да је Пјонгјанг наставио да обогаћује уранијум протеклих година. 

Фабрике за производњу плутонијума су обично велике и емитују велику количину топлоте, што олакшава њихово детектовање споља, док је постројење за обогаћивање уранијума компактније и лако се може сакирити од сателитских камера, а уз то, центрифуге за обогаћивање уранијума могу тајно да оперишу под земљом.

Колико Северна Кореја има обогаћеног уранијума?

Научници Унвиерзитета Стенфод недавно су упозорили да Северна Кореја, према проценама, поседује од 250 до 500 килограма високообогаћеног уранијума, што је довољно за израду 25 до 30 нуклеарних направа.

Јужнокорејски и амерички експерти спекулишу да Северна Кореја има више додатних постројења за обогаћивање уранијума, а сумња се и да Пјонгјанг крије плутонијум и високообогаћени уранијим у више од 10.000 подземних тунела и структура.

За израду бомбе, иначе, није потребно много плутонијума или високоокобогаћеног уранијима –отприлике шест до осам килограма плутонијума, док је високообогаћеног уранијма потребно око 20 килограма, наводе експерти.

САД би, између осталог, желеле да Северна Кореја својим корацима у циљу разоружања обухвати и интерконтиненталне балистичке ракете.

Ли Чон Геун, експерт за ракете са јужнокорејског Института за научно-технолошку политику, оцењује да Северна Кореја има "више интерконтиненталних балистичких ракета, али мање од 10".

Уз то експерти указују да Северна Кореја тек треба да докаже да поседује технологију која је потребна да се њене бомбе заштите од велике топлоте и притиска којима је ракета дугог домета изложена при враћању у Земљину атмосферу.

Што се тиче северокорејских нуклеарих псотројења, већина кључних се налази у комплексу Нијонгбјон, око 100 километара северно од Пјонгјанга.

Око 10.000 људи у секторима за нуклеарни програм

Међу њима су реактор совјетског дизајна од пет мегавати, радиохемијска лабораторија у којој се плутонијум са производњу оружја може вадити и центрифуге за обогаћивање уранијума.

У мају је Северна Кореја срушила свој једини полигон за нуклеарна тестирања, дубоко у северосточним планинама, како би показала посвећеност денуклеаризацији, али затварање полигона Понгје-ро у присуству мале групе страних новинара није неповратан потез, а експерти кажу да би многе друге значајне мере требало да уследе како би се реализовала потпуна денуклеаризација земље.

Кад је реч о бројном стању људи који раде у секторима везаним за нуклеарни програм у Северној Кореји, у извештају из 2017. јужнокорејска државна Комисија за нуклеарну безбедност саопштила је да више од 10.000 људи ради у тим секторима, док се за 300 њих верује да директно учествују у развоју нуклеарног оружја.

Лим Јунг Нам из јужнокрејске Комисије каже да је премештање нуклеарних научника и инжењера у друге секторе важно колико и одустајање од нуклеарних бојевих глава, а уколико остану тамо где су, закључује он, Северна Кореја би могла да обогати уранијум и направи нове бомбе "за годину или две".