Сирија, предстоји обнова разорене земље

Неки делови Дамаска били су без струје и грејања последњих седам година. Биле су честе и несташице горива. Поскупљења су честа, а све је мање и радних места. Многа села која су живела од пољопривреде сада су празна, а земљиште неупотребљиво. Ипак, назиру се знаци обнове.

"Нисмо могли да спавамо ноћу, али сада, хвала Богу, моја деца и ја коначно можемо да спавамо. Поново смо безбедни", наводи Ум Јасин из Дамаска.

Сиријска држава почетком недеље је прогласила победу над Исламском државном. Терористи такозване државе починили су нека од највећих злодела над цивилима. После повлачења за њима остају пустош и бројна складишта граната и оружја.

"Хвала Богу ситуација се стабилизовала. Протеклих година сам се наслушао лажи. Терористи су рекли да они разумеју религију, али у ствари не знају ништа о њој", истиче Сиријац Хајтан Абдул Рахман.

Живот у предграђима која су контролисали екстемисти био је неподношљив. Свакодневни терор, мучења и убијања, без хране, воде и лекова за болесне.

"Дуго смо чекали. Хвала Богу, владине снаге су напокон ушле у овај део града", каже Мадин Омар, професор Универзитета у Дамаску.

Џихадисти су могли да бирају – да аутобусима напусте дојучерашња упоришта и оду у пустињу на исток Сирије или да остану и пристану на помирење са сиријском владом. У међувремену, почела је обнова разорених путева. Један од значајнијих је онај који спаја Дамаск и Хаму.

"Било је много рупа, оштећења и изгорелих возила на путу. Поправили смо скоро цео пут. Уклонили смо оштећени део коловоза и ставили нови слој асфалта", објашњава Махмуд Алсуфи, саобраћајни инжењер.

На путу су поново возачи, не плаше се подметнутих мина.

"Дошао сам из Хаме. Раније нисам могао да користим овај пут, већ сам возио другим, мањим путевима. Требало ми је четири до пет сати. Сада мање од два сата", каже један од возача.

Живот се враћа у сиријску престоницу. Мештани Дамска најрадије би заборавили сурову стварност, која траје више од седам година. Има страха, али и трачак наде, да ће једног дана, једне године, можда бити мало боље, или бар онако како је некад било – јер Сиријци су скромни људи. Никад не траже превише а изгубили су много.