Подршка ЕУ порасла у 26 земаља чланица

Анкетом, коју је за Европски парламент спровео институт "Кантар паблик", утврђено је да је 48 одсто грађана ЕУ мишљења да се у Унији њихов глас рачуна, док се 46 одсто испитаника са тим не слаже. 

Годину дана уочи избора за Европски парламент, истраживање, међутим, показује и да се грађани осећају повезанијим с националном политиком него са паневропском – 63 одсто Европљана се слаже да се њихов глас рачуна на националном нивоу, док у Шведској, Данској и Холандији такво мишљење има 90 одсто испитаника, преноси портал Политико.

Добра вест за еурократе и политичаре који се припремају за изборе 2019. године јесте то што је подршка ЕУ "највећа икада измерена од 1983. године".

Међутим, ставови се широм континента драстично разликују, а постоји и више упозоравајућих знакова кад је реч о традиционалистима, нарочито подршка партија настројеним против естаблишмента.

Само 38 одсто испитаника сматра да ове нове партије представљају претњу по демократију – мада тај став не деле многи међу "старом гардом", а 63 одсто 24-годишњака и млађих од 24 године сагласно је да "нове странке и покрети могу да нађу боља решења" него што су то постојеће партије.

Истовремено, укупно 70 одсто испитаника се слаже да се "ништа не побољшава тиме што сте само против нечега".

Боља вест за ЕУ јесте да 67 одсто испитаника верује да њихова земља има користи од чланства у Унији, показује анкета, док 60 одсто њих каже да је бити део блока и даље "добра ствар" – насупрот 12 одсто испитаника који мисле да чланство штети њиховој земљи.

Поређења ради, 2011. године, у зениту финансијске и економске кризе ЕУ, само 47 одсто испитаника је имало добро мишљење о чланству у ЕУ.

Ниво подршке ЕУ порастао је у 26 од 28 држава чланица Уније, са изузетком Немачке и Британије, које су забележиле пад подршке од два одсто.

У Италији, која је на путу да добије популистичку владајућу коалицију која обухвата крајње десничарску Лигу и Покрет пет звездица, настројен против естаблишмента, 61 одсто испитаника верује да се њихов глас не чује на нивоу ЕУ.

Међу Италијанима, 49 одсто њих мисли да ЕУ иде у погрешном правцу, а таквог је мишљења и већина Европљана – 42 одсто то сматра, док 32 одсто Европљана сматра да се Унија креће у добром правцу.

Најразочаранији Европом су Грци, међу којима 68 одсто испитаника види тај блок на путу у "погрешном правцу", док најпозитивнији став има Ирска, са две трећине испитаника који кажу да се њихова земља и ЕУ крећу у исправном правцу.

Што се тиче избора за Европски парламент, ако је судећи по резултатима најновије анкете, ЕУ ће имати потешкоћа да на биралишта изведе више гласача него 2014. године када је излазност била 42,6 одсто.

Према овом истраживању, само половина становника ЕУ заинтересована је за изборе за нови сазив ЕП.

Као питања која би на агенди требало да се нађу пре избора, према мишљењу европских грађана, тероризам предњачи, али су ту и незапосленост младих и имиграција.

Многи су забринути због имиграције у Италији (66 одсто), Малти (65 одсто) и Мађарској (62 одсто).

Борба против незапослености и подршка економском расту највише забрињавају испитанике у Шпанији, Грчкој, Португалу, Кипру и Хрватској, док су Холанђани, Швеђани и Данци као главну бригу издвојили "социјалну заштиту грађана".