Годину дана Макронове владавине – нова слика Француске

Прво их бомбардује а онда шаље помоћ – један је од наслова из новина 14. априла када је бомбардована Сирија. Макрон је после тога одлучио да Француска издвоји 50 милиона евра за хуманитарну помоћ Сирији, јер је она потребна за око 13 милиона Сиријаца, од којих су шест милиона деца. Када се подвуче црта, после годину дана на власти, Макрон шаље свету слику нове Француске.

"Не будимо слаби. Европа мора да гради свој суверенитет и не сме да дозволи да јој друге силе одређују курс. Европа мора да се уједини и брани глобални мултилатерални поредак", поручио је Макрон.

Медији оцењују да се Француска враћа на међународну сцену као нова и креативна држава али да француски председник треба да конкретизује своје амбиције.

"Наравно, Макронова снага долази делимично од његове способности за реформе али и из невероватне слабости његових противника", указује аналитичар Паскал Перино.

Тај млади председник – увек је у журби. То је нови "лидер Европе" и изазива радозналост код свих. Аналитичари из Вашингтона оцењују да је Макрон као магнет привукао међународне медије који траже нову икону. Чак тврде да му је "цена скочила" због изласка Велике Британије из Уније и слабљења моћи немачке канцеларке Ангеле Меркел.

"Мислим да је Макрон прилично храбар у својим изборима. Допада ми се његов полетни стил који вероватно дугује својој младости. Он остварује оно што обећа, што је позитивно", каже француска наставница Стефани Харди.

Чим је постао председник са 39 година, у Версају је угостио руског председника Владимира Путина, а на Национални празник, пад Бастиље 14. јула – Доналда Трампа. У узвратној посети, Трамп га је дочекао с великом помпом у Белој кући.

Шездесет одсто Француза незадовољно

Плус у свету – минус код куће. На унутрашњем плану "не цветају руже". Готово 60 одсто Француза није задовољно његовом политиком.

"Осим Макрона, имам утисак да је влада доста затворена, одлуке сама доноси и намеће оно што жели", истиче економиста Ерве Гарније.

Макронове реформе Закона о раду не прихватају раднички синдикати па штрајкују запослени у транспортном сектору.

"Нисам очекивао чуда јер политичар и не може да их направи за годину дана. Француско друштво је у суштини конзервативно па је тешко спроводити промене", наводи пензионер Алан Цимерман.

Овај 40-годишњак важи за динамичног, ефикасног политичара. Али први знаци умора се назиру, можда због тзв. "Саркози-ефекта". Тако је и Никола Саркози мандат почео великим пројектима – али сваког месеца све теже те реформе спроводио.