Кроз шта је Сирија прошла током седам година рaта

На сваком квадратном километру земље с историјом дужом од 5.000 година – били су трагови неке цивилизације. Сирија је називана колевком цивилизације, бисером Блиског истока, земљом јасмина. Тамо је настао и Угарит, први алфабет.

Никада нису имали много, али оно што су имали делили су са другим добронамерним људима. Нису говорили стране језике, али су чак и у најудаљенијем селу знали да кажу: "Добро дошли у Сирију".

Све до марта 2011. године. Тада се све променило... Експлозије, бомбе, топови, пушке, авиони, разарања, страдања. Многи су са оно мало преосталог у кеси или с торбом на леђима кренули. Негде... Далеко од свега што се тамо дешава.

Већ седам година нестају делови Дамаска, сук у Алепу. Нема ни делова Палмире, једног од најзначајнијих и најпознатијих светских археолошких налазишта. Уништени су Рака, Дара, Дер ел Зор, Хама, Хомс, Идлиб, Малула...

"Од када су почеле гранате да падају, нико није пролазио улицом. Ако бисте и видели некога, ишао је у радњу или због нечег веома важног", каже Низар Ахмади из Дамаска.

Живот у мигрантским центрима

Сирија је имала око 23 милиона становника. Више од половине их је расељено. Око милиона и по их је у Турској, и по милион у Јордану и Либану. Неки су балканском мигрантском рутом стигли до Европе, ретки до Америке.

Најчешће су у мигрантским центрима, чак и у својој земљи.

"Понеко одлази напоље тражећи храну или оде до своје куће. А када почну борбе, ваздушни удари или бомбардовање многи се не врате", рекао је Павел Кржљек из Међународног Црвеног крста.

Они који су тамо, а не живе у Дамаску који је једини очуван, суочавају се са страхом и разарањима. У неким градовима струје нема и по 15 сати.

Нема хране, воде, лекова.

"Слаба сам и стара. Једем само јечам. Наша кућа је срушена у бомбардовању. Немамо хране, уопште", говори Далал Курди из Дамаска.

Обећања на папиру

У међувремену, стижу обећања из света. Одржавају се сусрети у Бечу, Женеви, Сочију, Астани. Користи нема – договори, закључци и резолуције, остају само на папиру, док народ пати.

Уласком Русије 2015. године, ситуација се мало побољшала. Али и даље трају сукоби међународне коалиције предвођене Америком и државних снага.

Асадове снаге се боре против побуњеника и слободне сиријске војске која је прерасла у терористе. Званично, Исламска држава је протерана из Сирије.

"Желимо да ова земља добије помоћ, без обзира на то да ли је реч о Источној Гути, Алепу, Хами, предграђима Латакије, Дери или Кинејтри, цела Сирија", каже Луи Сакур.

Већ седам година, на лицима Сиријаца нема осмеха. Нестао је као и њихови домови.

Неки су се и вратили. Очекивали су огњиште, а затекли су згариште. Ипак, верују да ће некад бити боље.