Ниједна држава не жели последњег нацисту Јакива Палија

Јакиву Палију је пре 14 година Савезни суд у Њујорку одузео америчко држављанство и наложио депортацију у Немачку, Пољску, Украјину или било коју земљу која је спремна да га прими.

Вашингтон пост пише да Палиј сасвим лепо живи од пензије у САД, вози бицикл и држи божићни венац на вратима.

Иначе, осам нацистичких сарадника, којима је наређено да напусте Америку, од 2005. године умрло је у САД, након што су њихове матичне земље и Немачка више пута одбиле да их приме.

Делегација њујоршких конгресмена упутила је писмо државном секретару Рексу Тилерсону у којем захтева да нешто предузме, пре него и што Палиј умре у САД.

"Свима нама ова ситуација је болна. Неко ко означава све супротно од америчких вредности толеранције и подношења жртве у борби против зла овде живи годинама", изјавио је тим поводом рабин са Лонг Ајланда Раби Зев Фриедман, који је изгубио 200 чланова породице у Пољској за време холокауста.

Током година, тридесетак бивших нациста је из САД отишло у Немачку. Неки су имали и немачко држављанство, а неки су побегли пре него што им је одузето америчко.

Међутим, већина је остала на слободи, а само је четворо правно процесуирано.

Немачка је одбила да прими низ америчких држављана бивших нациста.

Сада, у трци са временом, законодавци и јеврејске групе повећавају притисак на администрацију Трампа да Палиј буде депортован.

Законодавци су писали државним и правосудним одељењима, а демонстранти су редовно сакупљали изван Палијине куће носећи транспаренте на којима пише: "Његове руке су упрљане крвљу."

Захтеви за депортацију Палија убрзали су одговор федералних званичника.

Стејт департмент је саопштио да је поновио захтев владама Немачке, Пољске и Украјине, али је и он одбијен.

Томас Иаздгерди, специјални изасланик за питања Холокауста у Стејт департменту, рекао је да америчке дипломате већ годинама то питање постављају члановима кабинета канцеларке Ангеле Меркел и другим високим званичницима.

Сматра и да би чланови Конгреса и Бела кућа требало да се уједине по питању депортације Палија.

"Биће тешко, осим ако се овим питањем не позабави виши ниво власти, како би се оно решило", рекао је специјални изасланик за питања Холокауста.

Палиј је, међутим, одбио да коментарише ову ситуацију за Вашингтон пост.

Јакив Палиј је, како се наводи, 2003. године за Њујорк тајмс рекао да је био присиљен на службу у "радном логору" и да није учествовао у убиствима.

Немачки функционери су америчким колегама рекли да ће примити само бивше нацисте који имају немачко држављанство или оне које немачке власти кривично гоне.

Палиј није Немац, рођен је у пољском селу које се налази на територији данашње Украјине.

Међутим, адвокат Нил Шер, који је био на челу Канцеларије за посебне истраге од 1982. до 1994. године, тврди да Немачка има обавезу да прими оне који су служили бившим немачким властима.

"Само једна реч пада на памет када се тражи објашњење зашто Немачка не жели да преузме те људе – дволичност. Опет измишљају глупе разлоге зашто неће да приме особе које су починиле злочине у име немачког народа", рекао је Шер, преноси Вашингтон пост.