Путин одговарао на питања, ситуацију у Донбасу упоредио са Сребреницом

Владимир Путин је изјавио да ће на предстојећим председничким изборима учествовати као независни кандидат, уз констатацију да опозиција нема "снажног кандидата" који би му се супротставио.

Путин (65) је, на годишњој конференцији за новинаре, рекао да већ има предизборни програм и да се нада подршци више од једне политичке партије.

Руски политички систем мора да буде конкурентан, рекао је Путин, али и оценио да опозицији недостаје снажан кандидат који би му се супротставио.

Путин сматра да опозиција, упркос томе што прави "велику буку", мало тога може да понуди народу, преноси Ројтерс.

Допинг скандал са руским спортистима има политичку позадину и уперен је на председничку кампању у Русији, убеђен је Путин.

АП наводи да анкете показују да Путин има подршку 80 одсто гласача и да ће глатко победити на изборима 18. марта следеће године.

Руски председник је рекао да је "шпијуноманија" између Русије и САД вештачки покренуто питање и да је мешање Русије у америчке изборе измишљено, истакавши да ће се односи две земље вратити у нормалу.

Говорећи о наводима о мешању Русије у америчке председничке изборе 2016, Путин је рекао да су "то све измислили Трампови противници како би његовом раду дали нелегитиман карактер", преноси АП. 

Упитан да ли ће се односи између Русије и САД поправити, руски председник је рекао да треба питати Трампа да ли то жели или не жели, или му је можда таква жеља ишчезла, преноси АП.

Поручује Вашингтону да не користи силу против Северне Кореје, јер ће последице бити "катастрофалне".

"Руси и Украјинци су у основи један народ"

Руски председник је изјавио да су Руси и Украјинци у основи један народ, уједињен заједничким историјским, верским и другим коренима. 

"Развој словенских светова био је тежак процес. Сама Русија је сачуњена од многих словенских племена. На крају, формирана је Русија, а Кијев је био њен део и центар. У том смислу, наши историјски, верски и други корени дозвољавају ми да кажем да смо, у основи, један народ", рекао је Путин на годишњој конференцији за новинаре.

Руски председник је оценио да је одлука совјетских власти да припоје Крим Украјини 1954. године представљала кршење закона у то време.

Владимир Путин је нагласио да у Донбасу нема руске војске.

"Тамо јесу формиране одређене јединице милиције, спремне да одбију било какве војне акције против Донбаса. Ми сматрамо да то одговара интересима људи који живе на тој територији, у противном, украјински национални батаљони би могли да изврше покољ у Донбасу, гори од оног у Сребреници", сматра Путин.

Упозорио је и да ће покушаји да се примени украјински сценарио у Русији бити осујећени, пренео је Тас.

"Не желимо да Русија постане друга Украјина, зар не? Не, не желимо, и нећемо дозволити да се то догоди", рекао је Путин.

На "великој прес-конференцији" коју Путин држи у децембру како би сумирао резултате одлазеће године, не постоје ограничења што се тиче тема, па је тако руски председник одговарао на разна питања – од унутрашњополитичких, преко спољне политике, као и личног живота.

Најдужа Путинова конференција за новинаре трајала је четири сата и четрдесет минута, а одржана је 2008, а најкраћа 2001. – један сат и тридесет три минута.

Почев од 2004, његове годишње конференције за медије не трају краће од три сата непрекидно.

Иначе, за овогодишњу конференцију руског председника акредитован је рекордни број новинара – 1.640 њих, а листа акредитованих новинара доступна је на сајту Кремља, јавио је Тас раније.

Године 2015, 1.390 новинара било је акредитовано за Путинову конференцију за медије, а 2016. године – њих 1.350, подсећа руска агенција.

Путин ове конференције држи од 2001. године, а паузу је имао у периоду између маја 2008. и маја 2012. када је био премијер.