Дојче веле: САД и даље имају штап и шаргарепу

Ко би још сад мислио о мировном процесу? У петак је ракета из Појаса Газе погодила израелски град Здерот и оштетила неколико аутомобила. Израел је одговорио нападом на, како је наведено, једно седиште и један магацин оружја радикалног Хамаса.

У протестима у Јерусалиму и другим градовима страдао је један Палестинац док су стотине повређене, углавном од гумених метака. Преговори опет делују удаљени светлосним годинама.

Прошле седмице је једна дипломатска делегација у име палестинског председника Махмуда Абаса већ упозорила Трамповог зета и саветника Џареда Кушнера да би одлука о признању Јерусалима као главног града Израела могла да "убије" мировни процес на Блиском истоку. Ако би Трамп – што је у међувремену и урадио – одлучио да у Јерусалим пребаци амбасаду, онда Палестинци више америчку администрацију не би могли да схвате као "искреног посредника".

Трамп је одлуку званично саопштио у среду. Америчка амбасада би требало да се пребаци из Тел Авива у Јерусалим. Тиме је, макар привремено, запечаћена судбина мировних преговора.

Американци су "убили" мировни процес, објавио је и Исмаил Ханија, лидер радикалног Хамаса, у једном говору у Гази. Трампова одлука је, рекао је, "објава рата" Палестинцима. Ханан Ашрваи, високи функционер Палестинске ослободилачке организације, рекао је да је "окончана фарса у којој су се САД представљале као непристрасни посредник".

Који преговори?

Да ли је тиме мировни процес пропао? "Који мировни процес?", пита се у једном коментару израелски лист Јерусалим пост. Већ три године преговора нема. Додуше, пише лист, Трампова одлука не помаже никоме и подрива дипломатске и стратешке интересе САД. Али ипак Вашингтон остаје посредник без којег се ништа неће померити са мртве тачке.

"Ако икада поново буде озбиљних преговора, Палестинцима ће требати САД јер ниједна друга земља нема неопходни утицај на Израел како би спровео договорено", пише Јерусалим пост.

Политичка и војна моћ су одувек били најважнији фактор у мировним преговорима. Политиколог Џил Мурсијано, познавалац блискоисточног питања из берлинске Фондације за науку и политику, указује да је додуше одувек било озбиљних иницијатива које нису долазиле из САД. Рецимо ,посета египатског председника Анвара ел Садата Јерусалиму 1977. године или Арапска мировна иницијатива коју је 2002. покренула Саудијска Арабија.

Али и Мурсијано верује да су Сједињене Државе убудуће незаобилазне. "Јер су нажалост Американци једини који имају довољно моћи да играју на политику штапа и шаргарепе. Само су они у стању да дају неопходне безбедносне гаранције."

Још један прилог овој тези је чињеница да других потенцијалних посредника – нема.

Русија, значајан играч у сиријском конфликту и тиме у целом региону, не ужива поверење Израела. Главни разлог је што Москва није у сиријском рату покушавала да ограничи утицај Ирана, напротив – борци шиитског Хезболаха су на Голанској висоравни на граници са Израелом.

"То је жестоко пољуљало поверење Израела", додаје Мурсијано у разговору за Дојче веле.

Он сматра да ни Европска унија не долази у обзир. Она је до сада пружала пасивну подршку мировним иницијативама, али ништа више од тога. "Зато је ЕУ ирелевантна за мировни процес", каже наш саговорник.

Још теже него пре

Нема сумње, ако преговори поново почну биће још тежи него раније. Због рата у суседној Сирији је стратешка позиција Израела ослабљена, а страх од иранске претње никада већи.

Техеран је сместа искористио Трампов потез у своје сврхе: "Муслимани се морају заједно одупрети овој великој завери", рекао је ирански председник Хасан Рохани још пре него што је Бела кућа саопштила одлуку. Те речи су наишле на позитиван одјек чак и у сунитском свету.

Упркос свему, играчи на Блиском истоку ће после неког времена вероватно поново доћи на позицију да преговори немају алтернативу.

Поставиће се тада питање не само ко хоће него ко хоће и може да модерира преговоре. Упркос садашњем гласном негодовању, на крају би то могле да буду ипак Сједињене Државе.