Политико: Како је ЕУ поломила Украјину уз помоћ Русије

Четири године после покушаја ЕУ да приближи себи Украјину и одговора Русије који је донео револуцију и рат, та држава је на ивици да се потпуно уруши, пише портал "Политико", наводећи да је кључно питање да ли ЕУ може поново да "састави" Украјину.

Док се лидери ЕУ окупљају како би обележили Источно партнерство и њихове спољнополитичке иницијативе да би се ојачали односи са бившим земљама Совјетског Савеза, питање је да ли ЕУ може да "састави делове".

Политичари ЕУ су дубоко подељени - неки сматрају да је морална обавеза да се Украјина више заштити и оконча "руска војна агресија", док други сматрају да је Запад већ доста тога учинио и да ризикује много због земље у којој је корупција остала "уткана у структуру власти", а напредак реформи, нарочито у правосудним, финансијским и енергетским секторима, био превише спор.

Како се наводи у тексту, Украјина је у озбиљним проблемима, а 94 одсто новчане помоћи коју добија заправо је позајмица, која ће једног дана доћи на наплату.

Политички споразум са ЕУ, приближио је Кијев Бриселу и другим западним институцијама, више него икад, док је ера геополитичког бирања готова, уз напомену да је због драматичних догађаја учлањење у ЕУ и НАТО веома далеко.

Украјина је најдраматичнији, али не и једини пример резултата Источног партнерства, програма који је ЕУ представила 2009. године у Прагу, будући да се и других пет држава суочава са тешкоћама, наводи Политико.

Јерменија и Азербејџан су и даље у сукобу због територије Нагорно-Карабаха, Молдавија је у гарду због проруског региона Придњестровља, а две грузијске територије Абхазија и Јужна Осетија су практично руске територије.

Када се ради о Белорусији, она је "политички веома изолована држава" упркос слабим контактима са западом, наводи Политико.

Дугогодишњи белоруски председник Александар Лукашенко, који се суочава са санкцијама ЕУ због политичке репресије у тој земљи, први пут је позван да присуствује самиту Источног партнерства, али је то одбио.

Званичници ЕУ одбацују тврдње да они сносе одговорност за политичку кризу која је избила у Украјини у јесен 2013. године, када су подстицали тадашњег председника Виктора Јануковича да потпише политички и привредни споразум са блоком.

Истовремено, Москва га је притискала да не потпише и претила економском осветом ако то учини, пише портал.

Јанукович је одбио да потпише споразуме, што је изазвало масовне протесте којима је заустављен.

Након тога, побегао је у Русију, а односи између Москве и запада погоршали су се и стигли до најгорег нивоа од избијања Хладног рата.

У међувремену, доста се говори и о томе колико ЕУ може или би требало да учини - Литванија је предложила амбициозни "Европски план за Украјину" који предвиђа улагање додатних 50 милијарди евра у периоду од 10 година, али још увек нема консензуса о његовом спровођењу.

Директор Кенан института из Вашингтона Метју Ројански сматра да за конфликт Москва сноси одговорност, али да греши и Запад који се претвара да тренутна мировна иницијатива има изгледа за успех.

Број коментара 6

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

четвртак, 19. септембар 2024.
24° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи