Политико: Како је ЕУ поломила Украјину уз помоћ Русије

Док се лидери ЕУ окупљају како би обележили Источно партнерство и њихове спољнополитичке иницијативе да би се ојачали односи са бившим земљама Совјетског Савеза, питање је да ли ЕУ може да "састави делове".

Политичари ЕУ су дубоко подељени - неки сматрају да је морална обавеза да се Украјина више заштити и оконча "руска војна агресија", док други сматрају да је Запад већ доста тога учинио и да ризикује много због земље у којој је корупција остала "уткана у структуру власти", а напредак реформи, нарочито у правосудним, финансијским и енергетским секторима, био превише спор.

Како се наводи у тексту, Украјина је у озбиљним проблемима, а 94 одсто новчане помоћи коју добија заправо је позајмица, која ће једног дана доћи на наплату.

Политички споразум са ЕУ, приближио је Кијев Бриселу и другим западним институцијама, више него икад, док је ера геополитичког бирања готова, уз напомену да је због драматичних догађаја учлањење у ЕУ и НАТО веома далеко.

Украјина је најдраматичнији, али не и једини пример резултата Источног партнерства, програма који је ЕУ представила 2009. године у Прагу, будући да се и других пет држава суочава са тешкоћама, наводи Политико.

Јерменија и Азербејџан су и даље у сукобу због територије Нагорно-Карабаха, Молдавија је у гарду због проруског региона Придњестровља, а две грузијске територије Абхазија и Јужна Осетија су практично руске територије.

Када се ради о Белорусији, она је "политички веома изолована држава" упркос слабим контактима са западом, наводи Политико.

Дугогодишњи белоруски председник Александар Лукашенко, који се суочава са санкцијама ЕУ због политичке репресије у тој земљи, први пут је позван да присуствује самиту Источног партнерства, али је то одбио.

Званичници ЕУ одбацују тврдње да они сносе одговорност за политичку кризу која је избила у Украјини у јесен 2013. године, када су подстицали тадашњег председника Виктора Јануковича да потпише политички и привредни споразум са блоком.

Истовремено, Москва га је притискала да не потпише и претила економском осветом ако то учини, пише портал.

Јанукович је одбио да потпише споразуме, што је изазвало масовне протесте којима је заустављен.

Након тога, побегао је у Русију, а односи између Москве и запада погоршали су се и стигли до најгорег нивоа од избијања Хладног рата.

У међувремену, доста се говори и о томе колико ЕУ може или би требало да учини - Литванија је предложила амбициозни "Европски план за Украјину" који предвиђа улагање додатних 50 милијарди евра у периоду од 10 година, али још увек нема консензуса о његовом спровођењу.

Директор Кенан института из Вашингтона Метју Ројански сматра да за конфликт Москва сноси одговорност, али да греши и Запад који се претвара да тренутна мировна иницијатива има изгледа за успех.