Пољаци напуштају градове, села све примамљивија

У Пољској је производња хране најзначајнија индустрија. Међутим, и њих муче уситњена пољопривредна газдинства. Да би тај проблем превазишли они су много новца добијених из европских фондова утрошили да унапреде живот на селу, а пољопривреднике подстакну да се удруже и повежу аграр, туризам и продају како би пут од њиве до потрошача био што краћи и јефтинији.

Није увек тако било али сада Пољску мучи то што јој велики градови попут Варшаве остају без становника па и радне снаге.

"Људи све више одлазе у села јер је тамо живот јефтинији а услови веома добри. Приоритет на свим нивоима власти су улагања у развој руралних крајева", истиче Јануш Сепиот, бивши начелник региона Малопољска.

Изградили су ауто-путеве, реконструисали пруге па се брзо стиже до метропола. Фармери добијају субвенције по хектару само да земља није запуштена. Држава им плаћа пензионо и здравствено осигурање.

Да би се убрзао развој руралних крајева Пољацима помаже и Влада Швајцарске. У протеклих 10 година кроз разне програме добили су 490 милиона швајцарских франака, углавном за подршку малим пољопривредним произвођачима и угоститељима који у својим објектима промовишу локалне производе.

"Повезали смо шест општина. Улагали смо у туристичку инфраструктуру и направили кухињски инкубатор у којем се прерађују локални производи и продају у посебним продавницама и ресторанима као локални еколошки производ", објашњава Рената Буковска из Центра за промоцију предузетништва Сандомеж.

Фармер Јан Чаја из места Двикози каже да су успели да удруже 20 фармера и сада заједно производе продају преко интернета. "Имамо 200 сталних купаца. Многи од њих дођу да упознају људе од којих купују храну, и тако смо спојили туризам и пољопривреду", прича Јан Чаја.

Џон Галагер из швајцарског програма НИРАС наводи да сличне пројекте спроводе и у Србији.

"Подржавамо партнерстава у Срему, Мчави, Колубари и Шумадији. Подстичемо, на пример, да се винари повежу с пољопривредницма и пчелари да заједно нуде своје производе, затим да помогнемо малим фирмама које немају приступ тржишту и улажемо у обновљиву енергију", наводи Галагер.

Стручњак за рурални развој Бранислав Милић истиче да Швајцарци као и Срби добијају тиме могућност да послују једни с другима.

"Да се уједначи пословни амбијент али и друштва да се уједначе, имамо миграције из неразвијених у развијене делове а с овим интервенцијама процес миграција може да се умањи", каже Милић.

Од 1990. за Србију су швајцарци издвојили више од 300 милиона франка у наредне 4 планирају још 90 милиона.

Број коментара 1

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.