Фајненшел тајмс: Каталонски сепаратисти се угледају на бившу Југославију

Владе држава широм Европе углавном не показују заинтересованост за узрок каталонске независности, међутим владе у Берлину, Паризу, Лондону и другим европским државама не желе распад Шпаније и не мисле да сепаратисти имају правну или политичку основу за то.

Када је у питању ближа анализа ситуације, уједињени фронт ЕУ прикрива слабу карику или две, наведено је у анализи Фајненшел тајмса, уз навођење примера некадашње југословенске републике Словеније.

Док су каталонски сепаратисти напредовали са кампањом речи подршке упућене су из Словеније. Председник Словеније Борут Пахор је 1. октобра, када је Мадрид хаотични референдум о независности Каталоније прогласио незаконитим, рекао је да су многи Словенци "срцем" уз народ Каталоније.

Емотивна приврженост Словенаца према каталонским сепаратистима је разумљива, наведено је у чланку.

Словенци су на референдуму 23. децембра 1990. године гласали за отцепљење од Југославије, а 25. јуна 1991. словеначка скупштина је усвојила документ о самосталности и независности Словеније и преузела контролу својих граница, чиме је та република изашла из бивше СФРЈ.

После тога је почео десетодневни рат, јер југословенска власт није признала словеначку самосталност, а који је завршен одласком припадника ЈНА из Словеније.

"Словенци пореде своје искуство као малог народа који живи под, како су тада сматрали, доминацијом Срба у Југославији, док је Каталонија под влашћу Мадрида", истиче Фајненшел тајмс.

Како је наведено, лидер сепаратиста у Каталонији Карлес Пуђдамон посетио је Словенију 1991. године и "дивио се мирним и демократским начинима Словенаца да постигну своје циљеве".

Ипак, становници Каталоније нису уједињени када је у питању независност као што су били Словенци. Излазност у Словенији била је већа од 90 одсто, а 90 одсто Каталонаца гласало је за независност од Шпаније, али је у Каталонији излазност била 43 одсто. Бирачи који су били против независности бојкотовали су референдум.

Како се напомиње у тексту, Каталонији недостаје компактност Словеније. Према подацима каталонских власти из 2013. године, око 46 одсто становника Каталоније говори шпански као главни језик, 36 одсто говори каталнонски, а 12 одсто оба језика подједнако.

Додаје се да је јасно да већина оних који говоре шпански језик желе да њихов регион остане део Шпаније.

Лист наводи да постоји разлика и када је у питању лидерство. Може се сматрати да премијер Шпаније Маријано Рахој има "тежак" приступ каталонској кризи, али он није некадашњи диктатор Франциско Франко, нити бивши српски лидер с краја 20. века Слободан Милошевић.

"Шпанија је демократија", указује Фајненешел тајмс.

Оцењује се да је можда највећа разлика та што је референдум о независности Словеније добио подршку моћних страних влада. "Каталонија и Курдистан нису имали такву подршку", закључује се у тексту британског листа.