Нобел за мир Mеђународној кампањи за укидање нуклеарног оружја

У конкуренцији од чак 318 кандидата, Нобелов комитет одлучио је да награду за мир ове године додели Међународној кампањи за забрану нуклеарног оружја, која окупља 468 организација у 101 држави. Награђени су због указивања на катастрофалне хуманитарне последице употребе нуклеарног оружја и напора које чине да се постигне споразум о његовој забрани. 

Престижно признање добили су за десетогодишњу кампању за свет без атомског наоружања.  

"Живимо у свету у којем је, после дужег времена, повећан ризик од употребе нуклеарног наоружања. Неке земље модернизују своје нуклеарне арсенале и постоји реална опасност да ће све више држава покушати да набави нуклеарно оружје, а пример за то је Северна Кореја. Нуклеарно оружје је стална претња за човечанство и живот на Земљи", каже председница Норвешког комитета за Нобелову награду Берит Рејс Андерсен.

Извршна директорка Међународне кампање за укидање нукеларног оружја каже да је позив из Осла најпре доживела као добронамерну шалу и да није веровала у то све док на телевизији није чула званично саопштење. Сматра да награда шаље снажну поруку земљама са нуклеарним наоружањем. 

"Ово је време великих глобалних тензија када нас запаљива реторика лако може одвести у назапамћени хорор. Још једном се појављује широки спектар могућих нуклеарних сукоба. Ако је икада постојао тренутак да нације недвосмислено прогласе забрану нуклеарног оружја, онда је тај тренутак сада", истиче директорка Међународне кампање за забрану нуклеарног оружја Беатрис Фин.

Награда од милион евра биће уручена добитницима у децембру, на церемонији у Ослу. 

Одлуку комитета у Ослу међу првима су поздравили грађани Хирошиме и Нагасакија, који су пред крај Другог светског рата преживели атомско бомбардовање. 

Међународна кампања за укидање нуклеарног оружја је коалиција невладиних организација из више од 100 земаља која је предводник у напорима да се дође до забране нуклеарног оружја по међународном закону. 

Пре три месеца, 122 државе потписале су споразум Уједињених нација о забрани нуклеарног оружја, али Сједињене Америчке Државе, Русија, Кина и Велика Британија нису учествовале у преговорима.

Овогодишња Нобелова награда за мир зато представља позив државама с нуклеарним оружјем да почну преговоре о постепеном уништењу 15.000 комада атомског наоружања, наводи Нобелов комитет.

Имена кандидата држана су у строгој тајности, али су уочи објављивања имена добитника медији пренели да је било пријављено 318 кандидата. 

Нобелову награду за мир је прошле године освојио колумбијски председник Хуан Мануел Сантос за напоре у постизању мировног споразума са побуњеницима.

Прву Нобелову награду за мир су 1901. године поделили Швајцарац Жан-Анри Динан, оснивач Црвеног крста, и Француз Фредерик Паси, оснивач и председник Француског друштва за арбитражу међу нацијама.

Нобелова награда се састоји од златне медаље, дипломе и чека на девет милиона круна (око милион евра). Новчани износ награде се дели ако има више добитника у једној категорији.