Које су могуће опције након каталонског референдума?

Каталонски председник Карлес Пуџдемон изјавио је да ће испунити обећање и да ће прогласи независност једнострано након победе на референдуму у недељу.

Пуџдемон је образложио да према каталонском закону победа са више од 50 одсто подршке значи проглашење независности у року од 48 сати од дана гласања, без обзира на околности гласања, као ни то да је одзив био мањи од половине бирачког тела.

Проглашење независности могло би да се очекује већ сутра или у четвртак, када заседа регионални парламент.

До сада ниједна земља ни међународна организација није изразила подршку за независност каталонских власти, тако да ће свака декларација о независности вероватно бити одбачена, бар на почетку.

Европска унија чврсто стоји уз шпанског премијера Маријана Рахоја и упозорава да би Каталонија, у случају једнострано проглашене независности, била избачена из блока и заједничке валуте.

Из угла економије немогуће је предвидети да ли би тај регион самостално опстао. Каталонија има годишњи бруто домаћи производ од око 215 милијарди евра - највећи од свих шпанских региона и већи од Грчке, али се значајно снабдева из државног буџета.

Осим уклањања шпанских застава са званичних зграда, тешко је предвидети шта би још каталонске власти могле да ураде по проглашењу независности.

Како наводи АП, утисак је да је ће декларација бити симболична.

Каталонија нема безбедносне снаге да поставе границе, а кључне области као што су порези, спољни послови, одбрана, луке, аеродроми и железница су у рукама шпанске владе у Мадриду.

Шпанија има две опције и обе би биле "болне". Члан 155 Устава омогућава влади да суспендује, у потпуности или делимично, регионалну самоуправу која не поштује уставне обавезе или угрожава интересе Шпаније.

Каталонија ће прво бити упозорена и ако се ситуација не промени на Сенату ће бити да одобри нове мере, што ће бити једноставно за Рахоја будући да његова странка има већину у горњем дому парламента.

Могућа мера коју би Мадрид могао да предузме јесте стављање регионалне полиције под шпанску контролу.

"Екстремнија" алтернатива би била проглашење опсадног стања уколико би суверенитет Шпаније био угоржен, што би довело и до укидања грађанских права. О томе би се расправљало у доњем дому парламента, где је ситуација за Рахоја тежа пошто нема већину.

Ниједна опција се неће десити преко ноћи, оцењује АП.

С обзиром на садашње стање, компромис би био најпожељнији за све, али без одустајања једне од страна, најмање је вероватно да ће до њега доћи.

АП наводи да обе стране кажу да су отворене за дијалог, али да обе постављају услове неприхватљиве за другу.

Рахој је инсистирао на томе да не може да расправља о референдуму уколико се не измени Устав, док каталонске власти тврде да право на самоопредељење мора бити поштовано.

Каталонија сада жели да Европска унија интервенише, што је мало вероватно, и залаже се за међународно посредовање, са чим се Мадрид вероватно не би сложио.