Дан после референдума – тајац у ишчекивању наредних корака

Новински уводници упозоравају да је референдумом, на којем се, према тврдњама каталонских званичника, 90 одсто гласача определило за отцепљење, припремљен терен за одлучујући обрачун између Мадрида и покрајине која представља индустријски и туристички центар Шпаније, наводи Ројтерс.

"Све би могло да постане и горе... Улазимо у фазу штрајкова и уличних протеста, са више покрета и више репресије", пише умерени каталонски лист Ла Вангардија у уводнику, дан након што је шпанска полиција пендрецима и гуменим мецима покушала да спречи гласање, које је Мадрид прогласио незаконитим.

У Барселони и другим градовима Каталоније одржавају се протести грађана поводом дешавања за време одржавања референдума о независности те покрајине од Шпаније.

Како наводи шпански Паис, протести се одржавају испред зграде регионалне владе, у знак протеста против насиља полиције.

У Барселони протести се одржавају испред палате владе Каталоније, док су у том граду "тихи протест" организовали и студенти на тргу Каталуња.

Контроверзни закон, који је недавно усвојио каталонски парламент, иначе прописује да је исход референдума обавезујући за институције те шпанске провинције и да, у случају позитивног исхода, тај исти парламент мора у року од два дана да прогласи независност Каталоније.

Данашњом седницом каталонске владе председавао је председник те богате шпанске покрајине Карлес Пуџдемон, за кога се очекује да ће размотрити могућност да од регионалног парламента затражи да гласа о проглашењу независности касније ове недеље, наводи АП.

Портпарол каталонске владе Хорди Туруљ изјавио је да не искључује могућност да ће се шпанска држава позвати на члан 155 шпанског Устава, који омогућава централној власти да обустави самоуправу у региону.

Како је рекао, не искључује могућност ни хапшење чланова каталонске извршне власти након јучерашњег референдума о независности, пренео је шпански Ел паис.

Европска комисија је саопштила да референдум у Каталонији није легалан.

"Према шпанском уставу, јучерашње гласање у Каталонији није било легално", изјавио је портпарол Европске комисије Маргаритис Схинас на редовној конференцији за штампу.

Истакао је да је то унутрашње питање за Шпанију, којим се треба позабавити у складу са уставним поретком те државе.

Портпарол Европске комисије је нагласио да би независна Каталонија морала да напусти ЕУ и када би се отцепила на легалном референдуму, преноси АФП.

"Понављамо правни став ове Комисије, као и претходних – када би референдум био организован у складу са шпанским уставом, то би значило да би се територија која се отцепљује нашла изван Европске уније", рекао је Схинас.

Указао је да Европска комисија, изван чисто правних аспеката овог питања, сматра да је време за јединство, дијалог и стабилност, а не за насиље, поделе нити распарчавање.

"Позивамо све релевантне актере да сада брзо пређу са сукоба на дијалог. Насиље никада не може бити инструмент политике", истакао је Схинас, у првој реакцији Европске комисије после јучерашњег референдума о независности у Каталонији.

Такође, Схинас је рекао да има поверења у "лидерство шпанског премијера Маријана Рахоја у руковођењу овим тешким процесом уз пуно поштовање шпанског устава и основних права грађана која су њиме загарантована", преноси АП.

Схинас је најавио да ће председник Европске комисије Жан Клод Јункер разговарати током дана са Рахојем.

У међувремену, шпански премијер Маријано Рахој састаје се са лидерима владајуће партије пре него што ће затражити седницу парламента посвећену питању како се суочити с најозбиљнијом кризом ове земље после више деценија, а заказао је и састанак са лидером главне опозиционе Социјалистичке партије како би разговарали о опцијама којима Шпанија располаже.

Високи комесар за људска права Уједињених нација Зеид Рад ел Хусеин поручио је шпанским властима да непристрасно и темељно истраже насиље на каталонском референдуму и изразио забринутост због стотина повређених током јучерашњег дана.

"Чврсто верујем да би тренутна ситуација требало да се реши кроз политички дијалог, уз све поштовање демократских слобода", поручио је Ел Зеид у саопштењу које је издала његова канцеларија у Женеви, преноси Ројтерс.

Каталонија је саопштила да је, према прелиминарним резултатима, 90 одсто гласова на референдуму било за независност, након што је мање од половине каталонских гласача гласало у дану у којем је, како регионални званичници тврде, више од 890 људи повређено у сукобима с полицијом премда није јасно колико је људи хоспитализовано.

Шпански министар унутрашњих послова Хуан Игњацио Зоидо изјавио је да се још броје повређени у сукобима грађана и полиције широм Каталоније.

Док су каталонски званичници оптужили шпанску полицију за бруталност и репресију, а шпанску државу да је "срамота Европе", обећавши да ће се жалити Европској унији због кршења људских права током гласања, шпанска влада захвалила је националној полицији на "одлучној и сразмерној интервенцији".

За то време, видео-снимци и фотографије са призорима полицијских акција у Каталонији нашли су се на насловним страницама медија широм света.

Синдикати каталонске полиције саопштили су да су Национална полиција и Цивилна гарда, приликом референдума у недељу, прекорачили своја овлашћења. 

Они су оштро осудили "срамну политизацију" референдума и додали да се Устав не брани нападањем грађана.

Пуџдемон је, након што су синоћ биралишта затворена, рекао да је Каталонија "стекла право да постане независна држава", најавивши да ће одржати обећање о једностраном проглашењу независности уколико превагу односе опција за отцепљење од Мадрида.

Нико не зна шта ће се догодити ако каталонски званичници испуне своје обећање и искористе исход гласања као основу за проглашење независности, што је провокација која би Шпанију оставила без једног од њених најнапреднијих регона, који чини петину шпанске економије, оцењује америчка агенција.

Док се многи питају шта ће из свега произићи, већина аналитичара се слаже да сценарија за расплет има више.

Тако, професор политике на Аутономном универзитету у Барселони Габријел Коломе каже да би, према првој опцији, каталонски лидери могли да одлуче да не прогласе независност као што су обећали у закону који је усвојио већински сепаратистички настројен каталонски парламент.

Уместо тога, наводи Коломе, сепаратисти би могли да позову на масовну мобилизацију широм Каталоније, а продужени штрајк би могао да причини озбиљну штету Шпанији.

Према том сценарију, "оно што они желе јесу преговори", објашњава овај професор, а преговарали би о питањима аутономије и финансирања, при чему је Мадрид раније и наговестио да је спреман на преговоре.

Друга опција би, како сматра професор права на истом универзитету у Барселони Рафаел Аренас Гарсија, била да Пуџдемон једнострано прогласи независност, на шта би Мадрид морао да реагује.

"Последице ће бити сразмерне", упозорио је уочи референдума Енрик Миљо, представник централне владе у Каталонији.

Мадрид има овлашћење да Каталонији одузме аутономију, на пример, преузимајући контролу над регионалном полицијом, а могао би и да ухапси Пуџдемона, и та слика би обишла свет, наводи АФП.

То би, каже Коломе, ишло на руку сепаратистичким лидерима, који се надају да ће тиме "аутоматски придобити подршку оних који су били неодлучни и променити логику независности у логику одбране демократије од репресивне државе".

Трећи постреферендумски сценарио гласи да сепаратисти неће прогласити независност, већ ће у неком тренутку распустити каталонски парламент, што би онда довело до превремених регионалних избора.

По том сценарију, сепаратистички лидери ће се надати да ће најновија криза окренути још више људи ка отцепљењу, што ће им донети и убедљивију парламентарну вечину како би са још већим жаром наставили борбу за независност, закључује француска агенција.

Ко су Каталонци?

Каталонци су народ који живи у "Paisos Catalans", односно у Каталонским земљама, које чине Валенсија, Балеарска острва, делови шпанске регије Арагон, Роусилон на југоистоку Француске и сама Каталонија.

Забрањени референдум о независности Каталоније, који је упркос томе јуче одржан, није покривао све Каталанске земље, односно био је оганичен само на Каталонију, подручје у североисточној Шпанији, у којој живи 7,5 милиона људи.

То подручје чини 15 посто шпанске популације и 20 посто њене економије.

Каталонци имају изразиту историју, културу и језик, а међу најпознатијим је сликар Салвадор Дали.

Иначе, регион Каталоније се први пут спомиње у 12. веку, стотинама година пре уједињења Шпаније, пренела је на свом порталу Ал џазира Балканс.

Након декрета Нуева Планта из 1716. године, потпала је под директну владавину Мадрида.

Каталонска аутономија је тема која се често понавља током историје земље.

Када је Шпанија постала Република, Каталонији је дата већа политичка аутономија унутар оквира државе.

Међутим, у деценији након Шпанског грађанског рата, војна влада Франсиса Франка је укинула аутономију тој регији.

Током Франкове владавине, од 1939. до 1975. године, каталонска култура је жестоко потиснута. Симболи каталонског идентитета попут "кастела", односно кула од људи, забрањени су, а родитељи су били присиљени деци да дају шпанска имена.

Каталонски језик (који се такође говори у Валенсији и на Балеарским острвима) ограничен је, а било је забрањено говорити га у јавности.

Како се демократија у Шпанији развијала након Франка, каталонска аутономија се поновно појавила и развила се.

Године 1979, објављен је нови Статут о аутономији Каталоније, који је обновио каталонски парламент.

Избори за 135-члано тело су одржани наредне године, 20. марта.

Регија, која чини једну од 17 шпанских "аутономних заједница", има своју полицију и овлашћења над питањима попут образовања, здравствене и социјалне заштите.

Постоје и одредбе за заштиту каталонског идентитета, укључујући статус заједничког језика за каталонски и кастиљски, те закон који налаже да наставници, лекари и запослени у јавном сектору користе каталонски језик на свом радном месту.

Међутим, напори за потпуну независност су добили замах протеклих година, пре свега након шпанске дужничке кризе 2008. године.

Заговорници независности тврде да Каталонија, која је једна од најбогатијих шпанских регија, даје више финансијске подршке Шпанији него што је добија од централне владе у Мадриду.

Они који подржавају каталонску независност сматрају снажну економију регије показатељем да ће ова шпанска покрајина "бити одржива као суверена држава".

Готово 1,6 милиона људи живи у Барселони, престоници Каталоније, која је велика туристичка дестинација.

Јучерашњи референдум о независности је други референдум о независности одржан у протекле три године.