Жена која је потукла и четвртог мушкарца на слово Ш

Ништа од експеримената. Немачка након избора остаје каква је била – политичка, друштвена и економска бонаца, уз вероватно мало више дреке у парламенту. Екстремна узбуђења и покуси су остављени другима: Ердогановој Турској, Трамповој Америци, Путиновој Русији и Великој Британији која напушта ЕУ. Ово је доба страха, доба тероризма и популизма. Ипак, у Немачкој је углавном мирно. Избори дођу као нека врста лекарског уверења о психичкој стабилности.

Ангела Меркел остаје канцеларка, додуше уздрмана са само 32,7 одсто добијених гласова. Но ипак убедљиво најјача и у могућности да састави Владу са Либералима и Зеленима. То ће, нема сумње, бити компликовани преговори са две партије које се међусобно не подносе, јер конкуришу за слично бирачко тело потпуно различитим приступима. Но СПД је малтене сахрањен са историјским минимумом од 20 одсто.

Дакле још четири године са више него познатим лицем у Канцлерамту – ако Меркелова толико издржи. Мада ова протестанткиња важи као марљива, што почне то и заврши. Али велико је питање како ће владати.

Као прва жена на водећој функцији и као канцеларка маратонског мандата, она је већ сада материјал за историјске уџбенике. Али шта ће писати уз њено име? Још јој недостаје политичко ремек-дело. Аденауер је интегрисао СР Немачку у оно што зовемо Западом, Брант је својом источном политиком утоплио Хладни рат, Кол се побринуо за уједињење, Шредер је претумбао тржиште рада и социјалну државу. Шта ће Меркелова?

На опште изненађење, 2015. је отворила границе за избеглице и држала се курса између суза ганутости неких Немаца и бесних повика других. Није пристала на постављање горње границе за број избеглица које ће Немачка примити чак ни када је то свим силама тражио баварски ЦСУ. Чека је друга, тежа етапа изазова: избеглице које остају треба интегрисати, а лажне треба послати назад кући. То је дугорочни пројекат.

Најбоље за крај?

Једно од великих градилишта на које Меркелова мора да понесе заштитни шлем биће Европска унија. То је завађена фамилија чије историјско пасторче Велика Британија треба да се само отисне у глобализовани свет, али се о условима напуштања породице још преговара. Већ то је мамутски задатак за канцеларку.

Јужне чланице наставиће своју побуну против немачког диктата штедње. Сви признају да Меркелова држи грал Европе, али државе оптерећене дуговима осећају да је краљица надмоћне Немачке одвише често тиранин. Она ће морати да држи ЕУ на окупу. Ако јој то не пође за руком, појачаће се националистичке тенденције.

Тешки баласт јој је и повратак жудње многих народа за јаким лидерима, за тестостероном. Не само да Трамп хоће да начини своју Америку great again, и Путин и Ердоган полажу много на своје бицепсе. Меркелова важи као међународни антипод Трампу, неко ко има смирености и моћи да одоли провокацијама, да не попусти. Штедљива у гестовима, мимици и великим речима. Некада ју је то чинило неугледном Коловом девојчицом са Истока, данас је то њена снага.

Спојени прсти, бешумна моћ

У Канцлерамт је ушла давне 2005. године. Двапут је водила велику коалицију са социјалдемократама, између ону са Либералима. У сопственој партији је остављала колеге да трче у празно, да оману у покушајима да постану алфа-мужјаци. Ко није желео да схвати да у оквиру ЦДУ нема шансе док је она ту, почашћен је попут Кристијана Вулфа. Некада угледни демохришћанин постао је председник државе, а онда се саплео и отишао у политичку ропотарницу.

Још је упечатљивији њен успех против политичке конкуренције. Пред њом су редом у изборним тркама падале социјалдемократе на четири Ш – Шредер, Штајнмајер, Штајнбрик, Шулц. Тај квартет је побеђивала готово сама и то више него убедљиво, осим 2005, када је трка са Шредером била тесна. Социјалдемократизацијом своје ЦДУ је Меркелова од конкуренције из СПД начинила трајне патуљке.

Одустајање од атомске енергије, макар површни ангажман за заштиту климе и избегличка политика су исконске теме Зелених – које је она присвојила. Могла је себи чак да приушти луксуз да непосредно пред изборе допусти да се у Бундестагу гласа за "брак за све" – дакле и за хомосексуалце, што је у ЦДУ дуго био табу – а онда је сама гласала против тог закона који је ипак усвојен. Дакле за сваког по нешто.

Тај немилосрдни прагматизам је неутралисао опозицију. Понекад демохришћани немају појма шта је још код њих уопште конзервативно. Но то је партија која се у првом реду вазда интересовала за моћ – ако има моћ, онда је губитак јасног конзервативног профила заправо питање за расправе у академској доколици.

Сада треба да буде анти-Трамп

Нови изборни тријумф Меркелове се базира пре свега на поверењу грађана у њу. Тако је било и прошли пут. Као реклама је била довољна једна једина реченица: "Знамо се." Њен политички стил је државнички, признања добија са свих страна. Чак је и млади углавном обожавају. Млађи од 25 година једва да се и сећају времена пре Меркелове.

При томе у ораторској вештини све до данас није постала боља од пуког просека. Но њени спојени прсти су класик модерних поза. То је радикални минимализам и њен симбол. Остани мирна. По томе ће свакако бити упамћена када 2021. напусти политичку позорницу као довршена или недовршена канцеларка. А то зависи од идуће четири године.

Њујорк тајмс ју је прогласио "последњом моћном бранитељком Европе". Толика хвала сада постаје обавеза. Дуго је оклевала или макар ћутала о томе хоће ли се кандидовати на овим изборима по четврти пут. Прича се да је победа Доналда Трампа у новембру била одлучујућа да ипак потрчи још једну канцеларску трку. Рекла је да не жели да заврши као "полумртва олупина", али да здравствено и политички има снаге и елана за још један мандат. Грађани су је изабрали. Сада јој ваља делати.