Немачка, ко је победио?

"Меркелова је освојила четврти канцеларски мандат – али по коју цену?", пита се Шпигл. "Шок за систем" пише ФАЗ: "Конзервативне партије губе, мале добијају, а АфД доминира у политичкој дебати широм земље".

ФАЗ (коментар Матиас Милер): "Улазак АфД-а у Бундестаг је демократски чин, који истовремено показује слом националних партијских структура. У свитању првог постизборног дана пред нама се протеже поље политичких рушевина. Ови избори су протутњили као земљотрес, једино што је он био најављен, нико не може да каже 'изненадило нас'. Социјалдемократе, некад највећа снага центра, сад су са двадесет одсто маргинализовани. СПД, скоро културни покрет који је у милионима радника будио осећај домовине, сада је још само сенка самог себе. Избори су доказали оно што је у изборној кампањи већ било јасно: СПД је немоћан да се супртостави Унији која је сад више лево од самих социјалдемократа."

Закључак ФАЗ-а: "Јамајка коалиција ће имати максимални рок трајања од две године."

У првим минутима након почетка објављивања изборних резултата, дописница аустријског ОРФ-а из Берлина је цитирала коментар минхенског СДЗ-а: "Са АфД-ом су у немачки Бундестаг први пут после рата ушли националсоцијалисти".

Тог коментара у СДЗ-у међутим нема, биће да је он повучен са сајта непосредно после објављивања, а да у штампану верзију никад није ушао, што само показује да су резултати избора у првим тренуцима деловали као шок. "Десни популисти" остаје медијско име за АфД. Он је сада трећа снага (вероватно 87 посланика) у Бундестагу; у источним покрајинама је другопласирана странка, у Саксонији чак прва.

Аустрија гледа, учи и бира

Резултати немачких избора прате се са пажњом у Аустрији, чији грађани излазе на биралишта за мање од три недеље. За очекивати је да ће се Конзервативна (ÖВП) и Социјалдемократска (СПÖ) странка још интензивније гурнути у десно, не би ли оштријим запоседањем тема одузели снагу тренутно другопласираним слободњацима (ФПÖ). Поука из немачких избора за аустријске странке зато гласи: Ко се тврдоглаво закопа у хабитату левог центра, тај је изгубио.

"Немачки гласачи су испоставили рачун за избегличку кризу", коментарише аустријски дневник Пресе. "Са политиком отворених граница је Ангела Меркел оставила превише слободног простора на десном центру. То јој се осветило. Велика коалиција је отишла у историју, а Немачка у десно."

И даље, увек Пресе: "Са две године закашњења су Немци Ангели Меркел испоставили рачун за њену избегличку и миграциону политику. То је једини разлог због којег је АфД порастао. У другачијем политичком окружењу би десни националисти, с обзиром на њихове очигледне слабости, већ одавно завршили на сметлишту историје. Али константно незадовољство над њеном политиком отворених граница и масовног усељавања удахнуло је том анти-европском покрету на самрти нови живот."

"Санитарни кордон који су немачки медији подигли око АфД-а није помогао. АфД као збирни десни суд за радикално незадовољне утростручио је подршку с претходних избора и катапултирао се на треће место. Ако СПД ипак одлучи да уђе у коалицију с Унијом, АфД као анти-европска партија, која у својим редовима има расисте и ревизионисте, постаће најјача опозициона снага у Бундестагу! За Немачку то значи културни прекид с послератном историјом. Ако ствар погледамо с мање узбуђења, допуштено је рећи да се Немачка на тај начин нормализује: Десни популисти су ушли у скоро све европске парламенте, а сад је пао и Берлин као последњи бастион. Барем у Москви седи неко, ко ће се јако радовати због оваквог исхода".

"Меркелова се извукла с једним плавим оком. Гласове које је изгубила на десној страни, повратила је делимично на левој, од бирачког тела СПД-а. Као шеф ЦДУ, Меркелова – за сада - остаје национални број један. Али неће дуго трајати пре него што се у Унији формирају тужитељи, превратници и цендравци. Искрено – за партију која је немачку економију довела до неслућених успеха, то је слаб изборни резултат. За ЦДУ/ЦСУ је овакав исход стратешка катастрофа с убиственим дугорочним ефектима. АфД сада има све финансијске и медијске могуности да Бундестаг користи као бину за дугорочни останак. Унија ће морати да се врати удесно и од АфД-а отме конзервативну политику. Али, тематско изгладњивање десних националиста је музика будућности – за почетак, Меркелова има пуне руке посла, да уопште формира неку функционалну коалицију."

Освојивши четврти мандат, Ангела Меркел се у Бундестаг-Олимпу већ придружила двојици дугослужећих канцелара, Конраду Аденауеру и Хелмуту Колу. Ниједан од њих није отишао добровољно, изгубили су на изборима. Меркелова је увек инсистирала на томе да ће се она повући из политике добровољно. Али, да ли ће јој околности то допустити?

Пресе: "Време на власти је изједначује с великим претходницима. Но за разлику од њих, недостаје јој историјска синтеза по којој ће је памтити, једно велико достигнуће, шлагворт за историју. То је оно што Ангелу Меркел држи у политици, рад на имену и лику у великој слици политичких успеха. Аденауер је Немачку везао за Запад; Кол је ујединио две Немачке. Које је њено капитално достигнуће?"

Можда зелено светло за ново насељавање Европе? Санкције против Русије? Са таквим привременим резултатом је стварно тешко повући се у историју, поготово кад је на изборима управо освојена нова шанса.

На једном оку је модрица, како гласи немачка пословица – али је друго нетакнуто.