Тензије у Каталонији

"Престаните са ескалацијом овог радикализма једном за свагда", позвао је шпански премијер Маријано Рахој демонстранте и званичнике у Каталонији. "Још није касно да се избегну већи проблеми." Док је то говорио, у среду увече све до раних јутарњих сати у четвртак стотине демонстраната блокирале су зграду регионалног потпредседништва у Барселони како би тамо заточили полицајце који су вршили рације.

Ухапшено је 14 званичника Каталоније након инсистирања регионалних власти да 1. октобра одрже референдум о независности упркос противљењу Мадрида и одлуци Уставног суда. Саопштено је и да је полиција запленила нешто мање од десет милиона гласачких листића.

Водећи листови Ел Паис и Ел Мундо оцењују да је Мадрид задао велики ударац организацији гласања. Међу ухапшенима је и Жозеп Марија Хове, потпредседник регионалне каталонске владе.

Високи суд Каталоније је саопштио да су он и други високи званичници ухапшени на основу истраге која је почела још у фебруару. Неименовани извор из суда тврди да им се на терет ставља да су украли и за потребе сепаратиста злоупотребили поверљиве податке о шпанским грађанима.

Преговори све даље

"Шпанска влада је постала срамота за демократију", рекао је Карлес Пуџемон, шеф каталонске владе. "Нећемо се враћати у мрачна времена." Он је оптужио Мадрид да уводи де факто ванредно стање како би спречио одржавање референдума.

Према извештајима медија, на протестима су се појавиле прве назнаке насиља након што су недељама демонстрације биле масовне, али мирне. Непознати починиоци су циглом оштетили врата просторија каталонских Социјалиста, који су против отцепљења од Шпаније.

Протеста за независност Каталоније било је у другим градовима региона, као и у Мадриду.

"Овде смо више због поноса него због независности", рекао је 23-годишњи Марк из Барселоне. "Ако не добијемо независност данас, добићемо сутра или прекосутра."

"Наравно, могу се одузети изборни листићи, могу се заточити градоначелници који учествују у референдуму, али регионална влада неће одустати и после неког времена поново ће планирати референдум", коментарише Гинтер Мајхолд, стручњак за Шпанију из берлинске Фондације за науку и политику. Он је за радио Дојчланд функ рекао да "Шпанија улази у констелацију у којој су решења преговорима све мање вероватна" иако само она могу да помогну.

Национализам јача

Мајхолд подсећа да према шпанском Уставу власти у Мадриду могу обавезати регионалне власти да спроводе одређене одлуке и тако докинути сваку аутономију. То су, оцењује Мајхолд, повољни услови за цветање каталонског национализма.

"У каталонској влади су спојене разнородне радикалне снаге које покушавају да политички присвоје и искористе овај национализам. Понашање шпанског премијера Рахоја им иде у прилог јер он не даје ни назнаку да жели да преговара. На послетку Каталонија има одређене аргументе, рецимо у погледу финансијског уређења где је суседна Баскија много боље третирана."

Анкете показују да су Каталонци жестоко подељени по питању независности, али да убедљива већина жели да се референдум одржи. Према анкети из јула, 49,4 одсто Каталонаца је против независности, а 41,1 за независност.

Централне власти у Мадриду указују да Устав не предвиђа могућност отцепљења и да само централна Влада има право да расписује референдуме.