Зашто су Мексико погодила два страшна потреса у 11 дана?

Иако је последњи потрес био слабији од прошлог – 7,1 наспрам 8,1 по Рихтеру – јучерашњи је произвео више штете.

Оба потреса су резултат пуцања раседа унутар Северноатлантске тектонске плоче, објашњава Бехзад Фатахи, професор геотехничког и сеизмолошког инжењеринга на Технолошком универзитету у Сиднеју.

Два велика потреса у кратком року на истом географском подручју нису реткост, поготово у сеизмички активном региону.

"Није врло необично добити потресе и накнадне ударе у низу. Кад раседи пуцају, могу иницирати додатна пуцања као ланчану реакцију у другим деловима истог раседа или у суседним раседима", тврди Фатахи.

"Центар Мексико Ситија ноторно је рањив на потресе због врло меканог и влажног тла испод њега. Његово тло се тресе попут желеа на тањиру, а склон је и ликвификацији, што је способност земље да се претвори у густу течност кад се довољно измућка", каже Џон Видале, сеизмолог и директор Центра за земљотресе јужне Калифорније.

Осетљивост мексичког главног града на потресе сеже уназад стотинама година, истиче Си-Ен-Енов метеоролог Педрам Јавахери.

"Мексико Сити је изграђен на исушеном дну језера. Овај регион је пре 700 година био врло плитко језеро. Град, један од најнасељенијих на свету, смештен је баш на њему. То игра врло велику улогу у интензитету и томе како се све одигра кад говоримо о потресу", појашњава Јавахери.

И дубина епицентра земљотреса је битан фактор, јучерашњи потрес догодио се на дубини од 51 километра.

"Све на дубини мањој од 70 километара сматра се плитким потресом. То је важно, јер плитки потреси често наносе највише штете у поређењу са онима који су дубљи, независно о снази. Али ово је исто тако био и релативно снажан потрес", наводи метеоролог Алисон Чинчар.

Ватрени прстен Пацифика 

Мексико се налази у такозваном Пацифичком ватреном прстену, 40.000 километра дугом географском појасу с најјачом сеизмичком активношћу на свету.

Ватрени прстен сеже од спољног руба Пацифичке плоче (највеће од 12 главних плоћа Земљине коре) и мањих плоча попут плоче Филипинског мора до плоче Кокос и плоче Назца на истоћном рубу Тихог океана, дуж обале Северне и Јужне Америке.

"У високо сеизмичком подрућју као што је Ватрени прстен, могуће је да се два велика потреса догоде готово један за другим у року од неколико дана", наводи Фатахи, али и напомиње да се у овом случају вероватно није радило о накнадном удару истог потреса, јер се такви накнадни удари не догађају стотинама километара од оригиналног потреса.

Претпоставља се да ће за јучерашњим земљотресом уследити нови потреси и накнадни удари у идућих неколико дана или недеља, упозорава овај професор, али у исто време сугерише да нема претераног разлога за узбуну.

"Међутим, како су се два велика потреса магнитуде 7 и више јединица по Рихтеру догодила у року од десет дана у јужном делу Северноамеричке тектонске плоче, из тла је испуштена знатна ускладиштена енергија, што значи да је вероватноћа већих потреса у том региону сада смањена."

Тешко је занемарити да се потрес догодио на исти дан као и катастрофални потрес који је задесио Мексико 1985. године, када је погинуло око 10.000 људи, али Фатахи каже да се, наравно, ради о пукој случајности.

"Још увек није могуће предвидети потресе довољно унапред да би се избегле жртве", додаје.

Мексико Сити има систем узбуне за потресе, који детектује потрес у океану и региструје његову магнитуду и локацију, али то даје граду тек минут до два да се припреми на потрес који долази. Ипак, без тог система последице би данас вероватно биле још горе.