Мигрантска криза обележила изборну кампању у Немачкој

"Госпођа Меркел је 2015. рекла да су избеглице добродошле, и ја сам јој захвалан због тога", поручио је један Сиријац.

А захвалних би требало да буде 1.300.000 – толико је за две године стигло у Немачку. Трећи мандат Ангеле Меркел обележила је мигрантска криза. Обележава и кампању трке за четврти.

Немачка је за мигранте отворила врата, а пред септембарске изборе поставља се питање да ли ће таква политика Меркелове отворити врата која воде до подршке бирача. Осим што кошта, таква политика оставила је простор за безбедносне претње.

"Последњих година уложили смо доста рада да бисмо унапредили ниво домаће безбедности и сада су се људи који једино знају да звижде пробудили, али на томе се неће градити немачка будућност", истиче Ангела Меркел.

"Немачкој је потребно да нешто предузме како би спречила да се понови 2015. када је 890 000 миграната дошлу у земљу пошто је госпођа Меркел отворила границе", указује њен противкандидат Мартин Шулц.

Меркелова је 2015. рекла "успећемо", а данас као циљ избегличке политике истиче контролу. Ту исту реч користи и СПД.

"Будући да је Ангела Меркел променила политику отворених врата, па су затворена за већи број избеглица, и они који дођу све се чини да буду враћени, па је стишала критике на свој рачун. Када критике долазе од СДП – колега у влади, она им упути одговор да су и они гласали за ту политику. Кад дође од Алтернативе за Немачку, десничарске странке, онда се указује на расистичке компоненте политике те странке", напомиње Ненад Радичевић, дописник Политике и сарадник РТС-а.

Кроз Србију је прошло више од милион избеглица, већина без жеље да се у њој задржи. Шта би било да су врата остала затворена?

"Да није било те политике, сва је прилика, будући да конзервативне струје у њеној странци које су заговарале паркинге за избеглице, на ободу ЕУ, прилика је да би земље попут Србије, Македоније, биле нека врста паркинга или земље на ободу Африке, земље Магреба", напомиње Радичевић.

Радош Ђуровић, директор Цернтра за заштиту и помоћ тражиоцима азила, указује да није било такве политике Меркелове, која је, каже, била условљена пре свега идејом да не дође до проблема у земљама Балкана, несумњиво је да бисмо имали задржавање људи на Балкану.

"Имали бисмо имали политичке тензије поготово кад знамо да имамо зид између Србије и Мађарске, да хрватско-српска граница може лако да се чува и земље на југу пре Србије не би заустављале људе и то би угрозило и нас", објашњава Ђуровић.

Главни такмаци деле сигурно један став – сматрају да треба прекинути преговоре са Турском о чланству у ЕУ. Осим неизвесности тог исхода, неизвестан би могао да буде у том случају и споразум Брисела и Анкаре по којем ЕУ за сваког мигранта чији повратак прихвати Турска, одобрава азил једном сиријском избеглици смештеном на турској територији. У Турској је три милиона избеглица.