Дојче веле: Њујорк тајмс пише по налогу Кремља?

Када питате Виталија Сушчевског за оптужбе против његовог ранијег послодавца, он вас одмах прекида.

"То је лаж", каже бивши руководилац производње млазних мотора у фирми "Пивденмаш" (некада "Јужмаш") из украјинског Дњепра.

Њујорк тајмс је у понедељак објавио извештај према којем нагли напредак Северне Кореје на плану ракетне технологије може имати везе са "Пивденмашом".

"Пивденмаш" је финансијски уздрман, па су криминалци и некадашњи радници могли да прошверцују у Северну Кореју старе совјетске ракетне моторе или њихове делове, пише њујоршки дневник.

Лист се позива на студију експерта за ракете Михаела Елемана са Међународног института за стратешке студије у Лондону ИИСС, те на процене тајних служби САД. У тексту се не наводе никакви докази, већ само индиције.

Потпомогнут технолошки напредак

Елеман је анализирао слике нових севернокорејских ракета средњег и дугог домета типа Хвасонг 12 и 14 које би могле имати потенцијал да досегну САД. Његов закључак: тако брз технолошки развој у последње две године је био могућ само уз испоруке из иностранства, наиме, из бившег Совјетског Савеза.

И немачки стручњак за ракете Роберт Шмукер са Техничког универзитета у Минхену дели то мишљење, мада избегава да било кога конкретно окриви.

Мотор са једном комором за сагоревање подсећа стручњаке на совјетски модел РД-250 који је, додуше, имао две коморе, а произвођен је шездесетих година у фирми "Енергомаш" код Москве.

Тешко је доказати да ли је РД-250 произвођен и у "Пивденмашу". Витали Сушчевски каже да су ти мотори склапани у Русији "у малим количинама".

Елеман наводи да су они прављени и у Украјини. И својој студији ИИСС пише да мора да су и у Русији и у Украјини остале стотине, ако не и више, таквих ракета. И да је могуће и да их је Пјонгјангу испоручила и Москва.

"Ми никада нисмо производили такве моторе какви су приказани у Њујорк тајмсу", каже Сушчевски који је у "Пивденмашу" радио готово пола века.

Пензионисани инжењер потврдио је да су по завршетку сарадње са Москвом, до којег је дошло због анексије Крима, погони у Дњепру остали "практично мртви".

И званични Кијев и "Пивденмаш" демантују извештај Њујорк тајмса. Елеман претпоставља да влада у Кијеву није ништа знала о могућем шверцу.

Сенке прошлости

То је први пут да је некадашњи произвођач совјетских интерконтиненталних ракета типа СС-18 осумњичен да је прекршио санкције УН и друге међународне споразуме.

Пјонгјанг је, међутим, и раније показивао интересовање за украјинску технологију – 2012. године су у Украјини осуђена двојица Севернокорејаца који су шпијунирали у "Пивденмашу".

Године 2002. било је новинских извештаја према којима је Украјина хтела да испоручи Ираку модерне радарске уређаје. Кијев је то демантовао, а у Ираку никад нису нађени радарски уређаји.

Но, има случајева шверца оружја који се могу доказати. Тако је 2005. године бивши државни тужилац у једном интервјуу признао да је једна група Украјинаца и Руса 2001. године илегално продала Кини и Ирану укупно 18 крстарећих ракета типа АС-15.

Олех Урускиј, бивши директор Украјинске свемирске агенције, сматра да није вероватно да се у овом случају десило нешто слично.

Према његовим речима, држава има добро разрађен контролни систем. Но, он не искључује могућност криминалних радњи: "Злочин је могућ у свакој сфери".

Прст уперен у Москву

Посматрачи у Кијеву сматрају да чланак у Њујорк тајмсу може бити део циљане руске кампање.

Тако Центар за армијске студије у једној анализи од уторка пише да америчка публикација носи "знак информационог напада на Украјину".

Циљ је, између осталог, да Русија скрене пажњу са "сопствених испорука ракетне технологије Северној Кореји" и да се Украјина дискредитује, пре свега у очима САД.

"Русија има заједничку границу са Северном Корејом, па може да испоручује све могуће, укључујући и комплетне млазне моторе", каже заменик директор Истраживачког центра Михаило Самус.

Украјина, за разлику од Русије, има логистичке тешкоће. Роберт Шмукер каже да нису у питању само мотори.

"Шта је са ракетама? Ту информације саме по себи не помажу много, потребно је имати производне погоне, техничке предуслове и, пре свега, добру проверу квалитета", каже Шмукнер.

"Дакле, из Украјине би морало да је стигло много више тога него само неколико мотора", закључује Шмукнер.