Чешка неће као Пољска тражити од Немачке ратну одштету

"Сигурно је да бих се упознао са аргументима пољске стране. С друге стране, потребно је да се схвати да у чешко-немачким односима то није тема. Посебно након чешко-немачке декларације чију годишњицу смо недавно обележили. Веома ценим ту декларацију", казао је Земан за данашње Лидове новини.

На чешко-немачку декларацију о суседским односима и њиховом будућем развоју коју су у јануару 1997. године потписали у Прагу тадашњи немачки канцелар Хелмут Кол и чешки премијер Вацлав Клаус, позвао се поводом пољских нада да би могли да наплате репарације и шеф чешке дипломатије Лубомир Заоралек.

"Декларација је та питања јасно затворила и захваљујући томе имамо тако добре односе низ година. Прошлост смо препустили историчарима и рекли смо да ћемо се посветити будућности. То нам се изузетно исплатило и нема разлога да се на томе било шта мења", рекао је Заоралек.

Идеју да од Немачке наплате сада ратне репарације поново је у јулу на светло дана изнео лидер пољске владајуће странке Право и Правда Јарослав Качињски када је казао да се Пољска наводно никада није одрекла репарација, а пољски званичници то објашњавају чињеницом да 1953. године када се одрицала као сателит Совјетског Савеза није била потпуно суверена држава.

На руку Качињском иде и чињеница да формално одрицање није регистровано у УН, иако су све пољске и комунистичке и касније слободно изабране владе потврђивале да Пољска више не тражи репарације од Немачке, а то питање је затворено и у неколико међудржавних уговора, прво о граници на Одри, затим о уједињењу Немачке а после и споразумом о добросуседским односима.

Право и Правда Качињског покушава сада да нађе и правне аргументе да ипак затражи новац од Немачке за невиђена ратна разарања и шест милиона пољских жртава, од тога око половине пољских Јевреја побијених у Холокаусту.

Посланик Права и Правде Аркадијуш Муларчик затражио је од Бироа за правне анализе Сејма пољског парламента да те аргументе у међународном праву нађе, а такође да провери да ли је репарације добило и да ли би се евентуално придружило и 11 даљих европских земаља које су тешко страдале под немачком окупацијом током Другог светског рата.

Биро је, међутим, Муларчику крајем прошле седмице одговорио да му је рок од месец дана до 11. августа који је посланик дао сувише кратак а да је питање подизања захтева за репарацијама од Немачке, сада више од 70 година од краја рата далеко компликованије и неизвесније, и затражио да се рок за одговор продужи до даљег.

На Конференцији у Потсдаму након Другог светског рата 1945. године силе победнице су се договориле да репарације Пољској неће бити исплаћене директно, већ преко Совјетског Савеза, чији вођа Јосиф Стаљин се обавезао да Пољској исплати 15 одсто суме, отприлике тадашњих 1,5 милијарду долара.

Чешкој је Немачка исплаћивала репарације на основу договора Конференције у Паризу и исплатила је око 200 милиона од укупне суме од око 306 милијарди тадашњих круна, а даље исплате нису биле могуће, зато што Западна Немачка и Чешка нису све до 1973. године одржавале дипломатске односе.

У заједничкој декларацији из 1997. године сва питања трауматичне прошлости две земље су затвориле договором да више неће оптрећивати садашње и будуће односе и препустиле су их историчарима.