Само ЕУ сме да кажњава Москву

Брисел и Берлин оштро критикују пооштравање америчких санкција према Русији. У исто време, чак истог дана, Брисел, на иницијативу Берлина, проширује санкције против Москве. Очито је да само ЕУ сме да кажњава Русију, док су сви остали користољубиви играчи без идеала, морала и високих политичких вредности.

"Једно с другим нема везе", коментарише АРД, главни национални телевизијски канал.

Немачки министар спољних послова Зигмар Габријел и шеф Европске комисије Жан Клод Јункер нису крили констернацију због нових санкција Вашингтона над Москвом, које ће пре свега повредити фирме европског енергетског сектора. 

Али онда следи преокрет, тако брзо да читалац нема времена да се опорави од нахерене логике пратећег чина: ЕУ проширује своју листу санкција са још додатне "три руске фирме и три Руса", један од њих Андреј Чересов, руски заменик министра енергетике. Оптужба гласи да су у заједничком комплоту изиграли немачки "Сименс".

Прича се алтернативно може доживети као бизарна, банална, чак и антички узвишена, с обзиром на њен потенцијал најављене катастрофе која се људским напорима не да зауставити. 

Као што је опште познато, немачки "Сименс" је једна од мегафирми која је највише протестовала и около се жалила кад су 2014. проглашене западне санкције против Русије. Добри односи, уредно плаћање, задовољне муштерије и то још од царских времена и првих електричних трамваја – све су то биле карактеристике пословања "Сименса" (основан 1847. у пруском Берлину) на руском тржишту.

Онда је "Сименс" нашао прећутно легални начин да и даље послује с Москвом, тако што је од руских пословних партнера тражено обећање да испоручену робу неће прослеђивати на Крим. "Часна комсомолска" је требало да умири немачку политику како све остаје унутар моралних принципа са чијег врха је ЕУ прогласила санкције Русији. 

Шпигл: "Прошлог месеца се сазнало да су четири плинске турбине које је 'Сименс' bona fide продао за коришћење на југу Русије против његове воље завршиле на Криму. Руководство 'Сименса' је то у свом саопштењу назвало противправним актом."

АРД: "'Сименс' се куне да је фирма жртва преваре руских купаца: Против договореног и уговором фиксираног, турбине су се нашле на Криму."

Синхроно читање немачких извора даје следећу хронологију догађаја: "Сименс" је "већ годинама упозораван" да су турбине у ствари за Крим. "Сименс" то није веровао јер су га руски купци уверавали у супротно. Кад је "Сименс" схватио (прошлог месеца) шта се догодило, пријавио је руске партнере пред надлежним трговачким судом, а себе код немачке политике, онако како порески утајитељ сам себе пријављује како би платио мању казну. 

Брисел и Берлин верују "Сименсу" да је кривица за кршење пословне речи у потпуности на руској страни (АРД), али како је та немачка фирма "већ годинама упозоравана", ни она се не може извући сува из воде. 

Зато је ЕУ, "на искључиви притисак из Берлина" (АРД), одлучила да прошири листу санкционисаних фирми и појединаца и на њу дода "три фирме и три Руса" који су преварили "Сименс".

No comment!

У медијима немачког говорног подручја влада пристојно игнорисање дискрепанције која се појављује након европске критике нових америчких санкција Русији и истовременог пооштрења европских. 

Присутни су само суви извештаји, коментара нема. Најближе коментару су DWN (Немачке економске вести), које констатују да се "спирала све лошијих односа с Русијом поново завртела" па да би руски одговор "могао да заболи Европу". 

DWN, изнемогло и безвољно након три године понављања истог аргумента: "На дуги рок, губе и руске и европске фирме. Нема ту профита ни за једну страну!" 

У свему је добро то да Брисел и Берлин сада прибегавају дугим апологетским објашњењима о томе зашто Унија додатно кажњава Москву и зашто Вашингтон то не сме и нема легитимно право. 

Добро је и то што се и даље ту и тамо чују гласови разума, као на пример изјава Кристијана Линднера, шефа мале странке ФДП (либерали, повремени коалициони партнер владајуће Уније).

Линднер "опомиње" (ДПА) немачку политику "да се Русији морају понудити решења која председнику Путину чувају образ". Све то је важно не због Путина и његовог поноса већ "зато што безбедност и благостање у Европи зависе од односа са Москвом".

Све остало је лоше – од тога да Линднеров став није релевантан за политички курс Берлина, до тога да се нико од новинара не смеје на дечју аргументацију о "превареном 'Сименсу'". Нема никог ко би реаговао на ситуативну комику у којој ЕУ брани Русију од САД, само да би је сама могла кажњавати са још више задовољства, али искључиво зато што јој то налажу преузете моралне обавезе. 

Посебно упада у очи парадокс да ЕУ тиме коначно прихвата Русију као своју, европску. Порука нових санкција ЕУ – какав ће бити морални лик Москве је наша, унутрашња европска ствар, ми своје кажњавамо и награђујемо по договореном етичком кључу. Само ми, остали одбиј!

Само Руси путују на небо 

Инфантилна аргументација употребљена је ових дана у још једној области у којој се Европљани и Руси историјски додирују, и више од тога, коју деле – у култури. 

Ако је "инфантилно" прејака реч, замениће се овде изразом "логика другоразредне свежине", да прафразирамо Андреја Фокича, шефа кантине из Булгаковљеве новеле "Мајстор и Маргарита". 

Крајем јула је у немачке и аустријске биоскопе стигао последњи филм Андреја Кончаловског "Рај", на немачком "Paradies".

Филм је освојио Сребрног лава у Венецији прошле године, на Берлиналу ове године је главна глумица Јулија Висоцка освојила главну глумачку награду, а Кончаловски одликован наградом за животно дело. 

"Рај" је сада доступан ширем кругу публике, па га и филмски критичари другачије гледају и анализирају, у одмаку од фестивалског сјаја и естетике, више у пакету са историјским и друштвеним конотацијама тог дела. 

При томе је уочљива национална разлика. Кад немачки медији филму налазе ману, она се формулише у контексту специфичне "поетике руске душе", односно глорификације појединачне жртве за колективно добро. 

У Аустрији је нешто другачије. Филмски критичар аустријског дневника Пресе види чак политичку намеру редитеља: "Рај" је доказ да је Кончаловски постао руски националиста и изгубио дистанцу према Путину.

Како и зашто је Кончаловски напустио Холивуд и вратио се у Русију, како се и из којих побуда у Москви "религиозно ретрадиционализовао" (Пресе, 31. 7. 2017), све су то тезе које аутор приказа Андреј Арнолд директно извлачи из садржаја филма "Рај".

Ко не воли да му се препричавају филмови, нека не чита даље. Минимум радње је, међутим, неопходан не би ли се доказала теза о "логици другоразредне свежине" коју Европа намеће Русији. 

Три личности причају у камеру своју животну причу: руска аристократкиња Олга, која у Паризу у илегали ради за француски покрет отпора; полицајац Жил, француски колаборациониста који ради за Гестапо; немачки аристократа Хелмут, горући Хитлеров следбеник, који се нацистима прикључио још 1933. зато што су "стварали новог човека". 

Жил би из Олге требало да извуче признање, али га грофица заведе у замену за слободу. Пре него што дође до размене та два добра, покрет отпора убија Жила, а Олгу преузима Гестапо и пребаци је у концентрациони логор по угледу на Аушвиц. Тамо среће Хелмута, с којим је пре рата, у Тоскани, златна аристократска младеж међу собом, имала кратку аферу. 

Хелмут је послат у логор са личним Химлеровим налогом да надзире понашање немачког персонала – да ли се краде, корумпира, раскалашено живи, да ли се у гасне коморе шаљу и "четврт-Јевреји", или, по правилу, само од "полу-Јевреја" па навише.

Тек на крају је јасно да су све три особе мртве и да пред арханђелом Михајлом полажу испит за пријем у рај. Или пред Богом, како се сматра у већини немачких филмских критика, премда је неразумно зашто би Бог лично водио ту врсту појединачних интервјуа, кад располаже тако прецизном хијерархијом испод себе. У сваком случају, биће које води интервјуе, на крају отвара врата раја само за Олгу.

Она се спасе, остали не.

"Само Руси долазе у небо", насловљује Пресе свој приказ филма Кончаловског.

Спас по националном кључу

Зашто се само Рускиња спасе? Ту наравно није могућа рационална расправа – филм је замишљена ситуација, рај је институција религиозне етике. Две метареалности надигравају једна другу и отимају се баналној интерпретацији.

То није прилика која се може третирати као гласање за песму Евровизије, нити је у њу могуће увести закон спасења по националном кључу.

Да ли је требало да се спасе један контролор нацистичких концентрационих логора, или колаборациониста Гестапа који приведене саслушава чекићем? Уметност има аргументе и за то. Борхес је на пример у својој причи "Три тумачења Јуде" изводио закључак како је Јуда Искариотски у ствари био прави Исус, који се морао понизити до најнижег греха, издаје, да би спасао људе.

Могао је Кончаловски да и том смислу преокрене сценарио, па да се у теолошком парадоксу спасу сви осим Олге. Могао је, али није. Њу је пустио у рај, њих послао у пакао.

Имао је и формални разлог за такав расплет. На крају филма гледалац чита да је дело посвећено "руским аристократама који су се у европском егзилу укључивали у локалне покрете отпора и спасавали Јевреје". "Рај" је у ствари писмо са адресом. 

Реаговати на филм о руским аристократама који су спасавали Јевреје замерком да је редитељ уместо тога могао да сними филм о прогону Јевреја у царској Русији јесте аргумент из театра апсурда. Могао је, можда и хоће, али је сада снимио причу о руским аристократама. Између крушака и јабука, изабрао је крушке.

Зашто се само крушка спасила?

Критичар аустријског дневника се тако у једном кораку одбацио са теолошке дилеме као са трамбулине, прескочио естетизовану поетику добра и зла и доскочио право на закључак како "Кончаловски губи критичку дистанцу према Путину".

Његове немачке колеге су пажљивије. "У музеју варвара", насловљује Шпигл приказ филма. Режим који у гасну комору пошаље љубавницу Антона Чехова јесте осуђен на пакао.

"Утопија у предсобљу пакла", пише Франкфуртер алгемајне цајтунг, алудирајући на сцену из Химлерове радне собе, када Хелмуту позли од мириса сумпора и осећаја "да је још неко невидљив у соби". Није Путин. Још нема доказа да је на било који начин умешан у изборне процесе између раја и пакла.

број коментара 20 пошаљи коментар
(недеља, 06. авг 2017, 22:27)
Milovan [нерегистровани]

Zanat

Kapa dole Vesna. Vaš teks treba proslediti katedri žurnalistike. Ovo je zanat. Čist kao suza. Nastavite. Bog Vam dao svaku sreću.

(недеља, 06. авг 2017, 19:45)
anonymous [нерегистровани]

#Eu

Potpuno ispravno receno.
EU je americka marioneta, a amerika je izvrsno telo londona. Zapravo, deo vlasti londona se preselila u ameriku

(недеља, 06. авг 2017, 18:51)
DDanonymous [нерегистровани]

Evropa vijekovima kidise na Rusiju

Jos od Aleksandra Nevskog koji je pobijedio Svedjane na Nevi 1240 god,pa zatim litvansko-njemackim,vatikanskim,francuskim,poljskim,a narocito njemackim najezdama,Evropa ne prestaje da terorise Rusiju koja se samo brani i povremeno pobjedonosno dodje u Warsavu,Berlin i Paris
Evropa,a od WWII, i SAD zele osvojiti Rusiju prvrnstveno zbog prirodnih resursa i kako rekose neki dan u Washingtonu zbog toga sto "Rusija remeti planove americkom projektu uspostavljanja novog svjetskog poretka".
Ne znam je li Zapad svjestan da je sa sve novijim ek. sankcijma Rusiji sve blizi nuklearnom ratu.Ili su se bas pozeljeli rata i to nuklearnog.

(недеља, 06. авг 2017, 18:31)
Đorđe [нерегистровани]

Tramp-Merkel (Evropa)

Tramp je mnogo pošteniji igrač nego Merkel koja svoje interese predstavlja kao evropske i ako štete narodima Evrope! Tram pobeđuje!

(недеља, 06. авг 2017, 15:40)
anonymous [нерегистровани]

Klljucni igraci

Za lose odnose zapada sa Moskvom nikad i nisu bili Ameri, nego Berlin-Brisel-London-Pariz. Ameri samo izvrsavaju naredjenja.

(недеља, 06. авг 2017, 15:13)
Darko [нерегистровани]

Demokratija

Demokratija brate i demokratski principi, bože ti pomozi!

(недеља, 06. авг 2017, 14:41)
anonymous [нерегистровани]

Hitler

Napoleon...NATO----imaju isti cilj MOSKVA....

(недеља, 06. авг 2017, 14:22)
anonymous [нерегистровани]

eu

jos jedan dokaz da EU i narocito Merkel sve rade po uputima Amerike!!!!nema veze sto ce Evropa imati velike stete od sankcija prema Rusiji, vazno je da se slusa Amerika!!!!Svi znamo da svet ne moze nikada biti bolji dok god postoji Amerika, ali tu se nista ne moze!!!Amerika je i vojno, i politicki, i ekonomski toliko nadmocna da ce diktirati celom svetu i sledecih stotinu godina !!!

(недеља, 06. авг 2017, 14:21)
milan [нерегистровани]

Bezbednost i blagostanje Europe

Bezbednost i blagostanje Europe ne zavise od Rusije,
nego fizički opstanak Europske Unije zavisi od Rusije.To znaju već i osnovnoškolci.Već potajno i preko svojih
emisara se mnogi šefovi pojedinih država Europske Unije
pogovaraju i dogovaraju sa najvišim političarima u Rusiji
i obećavaju jim da će Rusiji nadoknaditi svaku štetu, koju
bi Rusija eventualno imala i to ne samo zbog Europskih,
nego i zbog Američkih sanksiva.Ponašanje Europe je slično malom detetu.

(недеља, 06. авг 2017, 12:55)
anonymous [нерегистровани]

Padom Berlinskog zida

Pojavise se nove Nato clanice.....kome nije jasno gde brod plovi..neka pitaju neku bakicu ili deku s bilo koje nase planine u Srbiji ili R.Srpskoj.....odgovor ce biti identican..odgovoru presjednika V.Putina........zato narode moj...zivi i cekaj neizbjezno....mi smo taj film gledali..nastavak sledi.....