Варшавa, демонстранти спречени да заробе сенаторе у парламенту

Од уторка не јењавају демонстрације Пољака на позив опозиције, грађанских удружења и свих синдиката, осим наследнице некадашње Солидарности.

Десетине хиљада Пољака излази свако вече пред Председничку палату у Варшави, а у скоро 80 градова излазе пред зграде судова да са запаљеним свећама у рукама захтевају од председника Анджеја Дуде да заустави реформу правосуђа.

Дуда је успео претњом вета да ублажи један од најспорнијих параграфа реформе по којем би до сада аутономни судијски савет који су бирале судије, а који по Уставу надзире независност правосуђа, простом већином могли убудуће да изаберу посланици владајуће пољске странке Право и Правда.

Дуда је после тога отишао на летовање на Балтик, али су га на полуострву Хел ноћас дочекали демонстранти који су испред улаза у председнички летњиковац запаљеним свећама исписали захтев "вето".

Овај захтев скандирало је, према проценама градских власти, чак 50.000, а према процени полиције 14.000 демонстраната испред Председничке палате.

Они су затим, уз повике "слободни судови", "вето", "плашите се", отишли до зграде парламента где је ноћас одбор одобрио закон о Врховном суду.

Сенатори опозиције отворили су прозоре да сенатори владајућих конзервативаца чују шта им поручује маса, док су сенатори владајуће странке устајали да их затварају да би их опозиција поново отворила да се чује како Пољаци узвикују "коњица вам је стигла под прозор" и певају пољску химну.

Међу демонстрантима се први пут појављују масовно и млади Пољаци, а два сата после поноћи довукли су контејнер за смеће, направили од њега барикаду на прилазу парламенту и сели на улицу да би заробили сенаторе у згради скандирајући "устав".

Полиција, која је већ у уторак претворила зграду парламента у тврђаву ограђену металним баријерама и непробојним кордоном полицајаца, однела је демонстранте који су сели, легитимисала их и упозорила да ће морати да примени силу а не само новчане казне за блокирање саобраћаја.

Маса испред парламента пронашла је након тога нову тактику и демонстранти су почели у густим редовима да шетају по пешачким прелазима скандирајући "пешаци имају предност" али полиција је успела да их склони.

Сенат парламента требало би о закону којим се рапушта Врховни суд и реорганизује његов рад, као о трећем и последњем закону из реформе правосуђа, да гласа данас а онда преостаје само да их потпише или стави на њих вето пољски председник Анджеј Дуда.

Уверење десетина хиљада Пољака да је реформа коју по хитном поступку, без уобичајене дебате, на ноћним седницама парламента заступају владајућа странка и њен лидер Јарослав Качињски, атак на независност судова и опасна политизација правосуђа, деле и Европска унија, ОЕБС, Савет Европе.

Амеички Стејт департмент је такође изразио забринутост због реформе која, како је саопштено, може да ослаби правну државу Пољској.

Реформа правосуђа изазива раздор и међу најближим савезницима Пољске из Вишеградске групе, пошто је писмо подршке пољској влади послао мађарски премијер Виктор Орбан, а Будимпешта оптужила ЕУ да је почела лов на вештице на чланице које као Пољска и Мађарска другачије виде неке проблеме.

Опрезно је реформу, међутим, осудио шеф чешке дипломатије Лубомир Заоралек, док је чешка еврокомесарка правде, Вјера Јоурова, отворено запретила да ће због те контроверзне реформе Пољска остати без пара из европских фондова од 2021. године, пошто пореским обвезницима у Европи не пада на памет да финансирају увођење диктатуре у неку земљу чланицу.

У Чешкој је широк публицитет дат оцени Павела Рихетског, председника Уставног суда Чешке, поштованом у целом политичком спектру, који је рекао да је у Пољској на делу фронтални напад на правосуђе и демократију, а то што власти ликвидирају независност судија значи да уништавају њихову основну функцију - да контролишу власт и бране права грађана.