Најтужније поглавље "европске ерозије"

На гробљу смрди. У непосредној близини је рафинерија нафте и ветар редовно доноси мирис покварених јаја.

"Нажалост, то је био једини комад земље који смо могли да платимо", објашњава Садик Џијаш из Црвеног полумесеца. Многи побожни Либијци не желе да мигранти буду сахрањени на њиховим гробљима.

Џијаш има задатак да пронађе место где ће моћи да почивају људи који умиру у покушају да се домогну Европе. Ту је већ закопано више од 1.500 мртвих. Многи у масовним гробницама.

"Морали бисмо све то да радимо много боље", каже Џијаш. Али, ово су ванредна времена. Предност имају прагматична решења, а не људско достојанство. Само ове године на путу ка Европи већ се удавило 2.000 људи.

Шверцери профитирају од неуспеха политике

Карл Коп из немачке организације за људска права Про азил, за масовно умирање на Медитерану каже да је "најтужније поглавље европске ерозије". Оно је почело још пре великог таласа избеглица ка Европи, која је тај континент гурнула у кризу, без изгледа да се ускоро оконча.

Стицајем околности, од тога профитирају кријумчари људима. Само у Северној Африци зарадили су пола милијарде евра. Некада су "радили" повремено, по потреби, а сада су то организоване и професионалне банде које мигрантима обећавају улазницу за Европу.

"Нажалост, решења нису тако једноставна као што би то многи волели", каже Гунтрам Волф из европског труста мозгова Бругел. Према мишљењу многих посматрача, без отворене расправе и о непријатним чињеницама и структурним дефицитима актуелне миграционе политике, проблем ће у наредним годинама бити још већи. А са њим и кријумчарска индустрија.

1. Европска унија није солидарна заједница

Још деведесетих година, Европска унија покушавала је да креира јединствен Закон о азилу. Није успело - због недостатка политичке воље неких држава-чланица и недостатка извршне снаге Европске комисије. За разлику од многих других области, економски притисак по питању избеглица не функционише. Оливијеро Анђели са Универзитета у Дрездену сматра да се владе превише плаше својих бирача. Нарочито је јак отпор према избеглицама на истоку Европе.

2. У Немачкој заказао Закон о азилу

Шанса да избеглица добије азил у Немачкој у великој мери зависи од тога у којој покрајини поднесе захтев. Коп из Про азила сматра да је то пропуст чиновника. Они су често преоптерећени и притом слабо обучени. С друге стране, реч је о веома јасном политичком циљу.

"На пример, 2015. је 70 одсто Авганистанаца добијало азил. Сада, две године касније, док насиље у земљи ескалира, та квота је испод 50 одсто. То мора да има везе с нечим другим", сугерише Коп.

"Када се у земљи одједном нашло много Сиријаца, почели смо да правимо разлику на избеглице, прве, друге и треће класе," истиче Кол. Само Сиријске избеглице су "праве избеглице".

3. Многе избеглице немају право на азил

"Људи беже од рата, тероризма и прогона" - читамо по медијима о избеглицама. Међутим, већина процена показује да око половине свих избеглица долази из економских разлога - нарочито ако су из западне Африке.

Према Женевској конвенцији, ти људи немају право на азил. Ипак, многи од њих покушавају да добију азил наводећи нетачне чињенице. Неки стручњаци указују да је и кршење људских права један од разлога за бекство из земље порекла.

4. Проблем се не може решити у земљама порекла

"Узроке избеглиштва морамо решити у земљама из којих избеглице долазе", често се наводи у коментарима и дискусијама. Али, нажалост, то је приступ који би најраније за неколико деценија донео резултате.

С једне стране, истраживања показују да са економским развојем, испрва расте и миграција - јер би тек утопијских 8.000-9.000 евра годишње по глави становника спречило људе да одлазе из своје земље.

Друго, без подршке политичке елите тих земаља, људе је немогуће зауставити. "Они су заинтересовани за статус кво - и зато да одлазе млади, бесни мушкарци", каже Волф. Поред тога, ту су и огромне суме новце које мигранти у виду дознака шаљу у домовину.

Потребно више легалних канала за миграцију

Готово сви стручњаци истичу да помоћ може да стигне само од мешавине различитих мера. То укључује борбу против криминалних банди кријумчара људи и упорну политичку борбу за праведнију расподелу терета избеглица у Европској унији.

Треба размотрити и нове легалне канале миграције, даље од преоптерећеног и понекад злоупотребљеног система азила с једне стране и утопијских захтева о високо-квалификованим радницима с друге.

Волф каже да је отворен за мешавину различитих начина - од хуманитарне квоте, па све до лутрије. "Али само ако успемо да створимо легалне канале миграције, уништићемо пословни модел банди кријумчара људима и беду на Медитерану", напомиње Волф.

То би поздравио и Сидик Џијашу из либијског Црвеног полумесеца. Упркос масовним гробницама, гробље о којем се брине одавно се ближи границама његових капацитета.