Сусрет Лаврова и Трампа – поен за Русију

Последње што би сада било потребно председнику Трампу јесте успех у преговорима с Русијом. Тешко је проценити шта би се догодило када би се Москва и Вашингтон сагласили око примирја у Сирији или пронашли решење за будућност Украјине.

Свака сагласност између Доналда Трампа и руског председника Владимира Путина још више би повећала ионако велику сумњичавост према председнику која влада међу демократама, али и многим републиканцима у Конгресу. Трамп, дакле, мора Москву да замоли за стрпљење пре него што започне својеврсни период смиривања напетости.

Нико то не схвата боље од руског министра спољних послова Сергеја Лаврова. Тај 67-годишњак до сада је и дочекао и испратио многе америчке политичаре, али овакав хаос у главном граду САД вероватно није доживео никада. Амерички политичари скоро да су сасвим забављени сами собом. Велико питање гласи: да ли је и, ако јесте, у којој мери је Кремљ утицао на исход америчких председничких избора? Истрага ће се, након отпуштања директора ФБИ-ја Џемса Комија, одужити. Можда ће да траје и годинама.

Ако је намера руске владе 2016. године била да ограничи способност акције последње светске велесиле, онда је тај циљ постигнут. Поверење демократа у Трампа на најнижем је нивоу до сада. Зато нема већине за изгласавање важних закона, као што је, рецимо, онај о пореским реформама. Па ни републиканци у Вашингтону нису јединствени. Они додуше контролишу и Конгрес и Белу кућу, али им недостаје снаге за нови политички почетак након Обаминог мандата. Над институцијама у Вашингтону попут магле се надвило неповерење.

За Кремљ су то добре вести. Ослабити и паралисати противника – шта би Путин боље могао да пожели? Руски министар спољних послова у Вашингтону једва да је могао да сакрије своје весеље. Током конференције за новинаре више пута је морао да се насмеје када је одговарао на питања о руској улози у америчкој предизборној кампањи. Лавров је био опуштен, осећао се сигурно. Он је представљао Русију као државу која са САД равноправно дискутује о међународним проблемима: ситуацији у Сирији, Авганистану, Украјини.

Лавров је министар спољних послова од 2004. године, пре тога је своју земљу представљао у Уједињеним нацијама. Тај искусни дипломата сада се у Белој кући среће с политичким новајлијама. Када се врати у Москву, моћи ће да извести да Трамп у скорој будућности, из унутрашњеполитичких разлога, неће укинути санкције. Али и то да ће Трамп спречити увођење неких строжих мера.

Чини се да је политичка динамика на страни Кремља. Русија организује мировни процес за Блиски исток и позива САД да се прикључе – а не обратно. Русија преговара с талибанима у Авганистану о будућности те земље. Коалиција у Кабулу, коју подржавају САД, налази се у дефанзиви. Па чак и ако се борбе на Блиском истоку наставе, Русија и од тога профитира. Око 7.000 руских држављана, већином са Кавказа, подржава исламисте у Сирији и на другим местима. У интересу Москве није да се врате у отаџбину и тамо изврше терористичке нападе. То поготово важи уочи председничких избора у Русији 2018. године.