Обележена 31. годишњица нуклеарне катастрофе у Чернобиљу

Украјински председник Петро Порошенко назвао је експлозију која се тада догодила у тамошњој нуклеарној електрани и њене страшне последице "незацељеном раном с којом живи украјински народ", преноси АФП.

"Можда је више него икога другог трагедија у Чернобиљу погодила нашу белоруску браћу", рекао је Порошенко на заједничкој конференцији за новинаре са белоруским колегом Александром Лукашенком.

Научници верују да су ветрови тог кобног дала однели велики део радиоактивног облака у правцу југоисточне Белорусије.

"И Белоруси и Украјинци знају да ова катастрофа не зна за границе", рекао је Лукашенко.

Око 600.000 људи који су постали познати као "ликвидатори" – већином запослени у службама за ванредне ситуације и државни службеници – послати су са оскудном или никаквом заштитном опремом како би помогли у рашчишћавању после несреће.

"Хвала вама херојима који су нас, на штету сопствених живота и здравља, заштитили од ужасних последица ове трагедије", написао је украјински премијер Володимир Гројсман на Фејсбуку.

Четврти реактор у електрани у Чернобиљу на северу Украјине, која је тада била у саставу Совјетског Савеза, експлодирао је 1986. након што је безбедносно тестирање кренуло по злу 26. априла у 01.23 сати по локалном времену.

Око 30 особа тада је погинуло на месту несреће, док се страхује да је неколико хиљада људи преминуло у годинама које су уследиле од последица радијације широм Украјине, Белорусије и Русије.

Стотине хиљада људи евакуисано је после несреће из области око места несреће и успостављена је забрањена зона.

У извештају УН из 2005. оцењује се да је око 4.000 људи страдало од невидљивог отрова у Украјини, Русији и Белорусији, док је група за заштиту природне средине "Гринпис" наредне године објавила резултате свог истраживања према којима је 100.000 људи изгубило живот.

Украјина је прошле године поставила огромну металну куполу вредну 1,2 милијарде евра преко остатака постројења у Чернобиљу у покушају да заустави евентуална изливања и да осигура будућност европских генерација.

Више од 200 тона уранијума остало је унутар оштећеног реактора из којег је радијација захватила три четвртине Европе, подсећа француска агенција.