Шта избори у Француској значе за ЕУ?

Ко ће бити нови председник Француске – младић жељан реформи или госпођа "фрегзит"? Седмог маја ће једно другом на црту изаћи Емануел Макрон и Марин Лепен. Из тога за Брисел могу да произађу два сценарија: или ће Француска наставити с европским интеграцијама са социјално-либералним председником Макроном на челу и можда ће их и чак и продубити, или ће та земља са Лепеновом на челу да се огради од суседа, да затвори границе и изађе из еврозоне.

Такав политички земљотрес, Европу би могао много више да уздрма него што је то било са "брегзитом". Реч је о "одлуци о правцу у којем ће се кретати земља, о томе шта ће се догодити за две недеље", оцењује за Дојче веле Евелин Гебхарт, потпредседница у Европском парламенту. А то значи: "Солидарност и правда или национализам и поделе".

И италијанск дневник Коријере дела Сера је, дан након избора, оценио да Француска жели промене. А могуће је изабрати између два правца: популистичког Марин Лепен или европског Емануела Макрона. Дакле, доста тога на коцки.

Председник Европске комисије Жан-Клод Јункер, висока представница за спољну политику и безбедност Федерика Могерини и посланици Европског парламента задовољни су због тога што је Макрон у првом кругу председничких избора добио највише гласова.

И многи други политичари су одахнули. Популизам у Француској није толико јак колико се страховало. Британски Гардијан, када је реч о доминантим осећањима, гађа у среду: "Толико призивани домино-ефекат након 'брегзита' и Трампове победе у Америци, није се догодио. А европски пројекат је победио", пише лондонски дневник, додуше с одређеном дистанцом. И додаје: "Барем за сада."

Два проблема

Лепенова, противница Европе, још увек је у игри. Она је освојила 21,4 одсто гласова, што значи да иза себе има 7,6 милиона Француза. Ту би требало додати 19,6 процената гласова које је освојио Жан-Лик Меланшон, који такође заговара излазак из Европске уније. Екстремни левичарски кандидат, желео је да реформише Унију, а уколико то не би функционисало, он је такође најављивао да би, у том случају, желео да напусти заједницу.

Меланшон је такође био уздржан и у изборној ноћи када су се кандидати социјалиста Беноа Амон и републиканаца и Франоса Фијон ставили иза Макрона. А његове присталице су на протестима позивале да се не гласа ни за Макрона, ни за Лепен.

Таквом стању допринело је и то што је европски комесар за привреду, Француз Пјер Московици, изнео следеће упозорење: "Избори још нису готови". Московици, истина, не верује да ће Национални фронт Марин Лепен да победи, али "страхује да ће да освоји 40 процената" гласова. Ако се такве прогнозе остваре, Макрон би морао да живи с тим да велики део Француза одбија његов проевропски курс.

Данијл Грос, директор бриселског труста мозгова "Центар за европске политичке студије", у интервјуу за Дојче веле скреће пажњу на још један проблем. Макронов покрет "Напред", на парламентарним изборима који се одржавају у јуну, тешко да ће да освоји већину гласова. Тај 39-годишњак, дакле, неће моћи да наступи тако жестоко како би у суштини желео. "За Брисел је пак одлучујуће то да ли неки политичар има јасну подршку на националном нивоу. А то сигурно неће бити случај", упозорава Грос.

Такође, и Макронови економско-политички интереси крећу се у супротном смеру од интереса других чланица ЕУ, а пре свих Немачке. "Не верујем да он на европском нивоу може много тога да уради", закључује Грос.

И заиста Макрон је у изборној кампањи говорио о увођењу заједничког буџета, као и о увођењу финансијског министра еврозоне. Али конзервативно руководство из Берлина то не жели ни да чује. Немачки министар финансија Волфганг Шојбле више пута је протеклих година одбијао било какво удруживање у финансијском смислу.

Удруживање против Лепенове има шансу

Евелин Гебхардт сматра да је Макрон превише либералан када је реч о економији. "Постоје ставови с којима се не слажем", каже та социјалдемократска политичарка, али социјално-либералном кандидату даје за право када говори о томе да би о "политици штедње требало размислити". Она подсећа на то да се у земљама јужне Европе повећава стопа незапослености, а да се привредна снага смањује. А то је разлог зашто екстремне странке стичу све више присталица.

За Данијела Гроса то није једини разлог: "Европска унија има свој значај у економском смислу, али то не дотиче срца људи", сматра Грос. Људима би морало да се покаже да ће бити очувана унутрашња безбедност и национални идентитет. "Европска унија мора да се концентрише на питања унутрашње и спољне безбедности. То је поље на којем се бележе велики недостаци."

Многи су изборе у Француској означили као судбоносне за Европу. Да ли је дакле било мудро за Макрона да своју сопствену судбину веже за ЕУ и да јасно следи проевропске позиције? "То је био огроман ризик", сматра Грос. "Ипак, има предности то што европско питање није гурнуто у страну, по принципу: Нећемо сада да причамо о томе." Боље је, сматра Грос, разрешити питање ко у Француској има већину - евроскептици или они који верују да "Француска може боље да се развија у ЕУ".

И Евелин Гебхардт је убеђена да европско удруживање против Лепенове има огромне шансе. Она подсећа и на то да су шефови држава и влада управо прославили 60. рођендан ЕУ. Са изборима у Француској би, сматра, тај процес могао да буде настављен - "посебно зато што је Француска једна од земаља оснивача Европске уније".